Пише: Др Иван Пајовић
Обе трасе гасовода крећу из северних крајева Русије, од којих нова, под називом „Северни ток 2” од места Јужное Руское у Обској области, близу места Новиј Уренгој, а друга, стара, под називом „Северни ток” креће из бушотина у месту Бовањенковское, са полуострва Јамал на обали Карског мора. Трасе се састају код града Ухта, одакле настављају даље у правцу Волхова, где се поново гранају до обала Балтика. Стара траса на Балтик излази код града Виборга, док нова траса излази код Уст-Луга одакле прелазе дном Балтичког мора и састају се на обали код немачког града Грајфсвалда.
Бовањенковское лежиште на полуострву Јамал је највеће до сада истражено светско налазиште природног гаса. Полуострво Јамал је стратешки регион експлоатације нафте и гаса у Русији. Укупне резерве и истражени ресурси гаса свих поља које експлоатише Група „Газпром” на полуострву Јамал и суседном шелфу Карског мора чини 20,4 трилиона кубних метара. Јамалски центар експлоатације гаса је кључан за развој гасне привредне гране Русије у 21. веку. Према плановима, „Газпром” ће на овом месту вршити експлоатацију више од 100 година, до 2128. године.
Бовањенковски депозит гаса је највећи на полуострву Јамал (на основу досадашњих истраживања). Почетне резерве гаса чине 4,9 трилиона кубних метара. Експлоатација гаса прогресивно је расла великом брзином из године у годину, од 2012. године, када је чинила 4,9 милијарди, до 2020, када је чинила 99,25 милијарди кубних метара годишње. Пројектовани ниво експлоатације овог налазишта убудуће је 115 милијарди кубних метара гаса годишње.
За укључивање гаса из јамалског извора у јединствени систем снабдевања гасом Русије „Гаспром” је саградио транспортни коридор од Бовањенкова до Ухте. Гасовод „Бовањенково—Ухта” уведен је у експлоатацију 2012, а „Бовањенково—Ухта 2” 2017. године.
Савлађујући тешке природне и климатске услове Јамала, „Газпром” је ово полуострво претворио у простор примене високоефикасних и безбедних иновационих технологија и техничких решења. Многа од њих се по „Газпромовој” наруџбини разрађују у водећим руским научним институтима и предузећима.
Овде је први пут у Русији примењена јединствена производна инфраструктура за експлоатацију гаса из Сеноманских извора (дубина 520—700 метара) и Апт-Албских извора (дубина 1200—2000 метара). Бушење експлоатационих отвора ради се руским системима бушења пете генерације под називом „Јекатерина”. Припрема гаса за транспорт спроводи се најсавременијим и еколошки чистим методама нискотемпературне сепарације са применом руских турбодетандера. У целом технолошком поступку користе се савремени системи аутоматизације процеса и веома мали број радника.
За транспорт гаса кроз гасовод први пут је за сувоземне гасоводе примењен притисак од 11,8 МПа (120 атм.), што је допустило смањење количине утрошеног метала у изградњу пројекта. При производњи су коришћене уникалне руске цеви пречника 1420 мм од челика К65 (Х80) са унутрашњом глатком покривком.
За доставу материјално-техничких ресурса на објекте за експлоатацију изграђена је специјална железничка пруга Обскаја—Бовањенково дужине 500 километара, на којој се налази мост преко реке Јурибеј дужине 3,9 километара, најдужи северно од Поларног круга.
Ни екологија у овом технолошком систему није запостављена. Спроводи се непрекидно еколошко надгледање, чак су и за слободно кретање северних јелена изграђени специјални прелази преко линија комуникација и цеви.
Прошлу колумну др Ивана Пајовића прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
