Вулевић у интервјуу за РТС каже да су Американци били изненађени пушкама које су биле далеко боље и квалитетније од оних које они имају, а да се тек очекује модерназација опреме Јединице.
Завршили сте Војну академију. Како је дошло до одлуке да пређете у Специјалну антитерористичку јединицу?
Тачније, завршио сам и Војну академију копнене војске смер пешадије, а пре тога војну гимназију 16. класа. Тада се звала Општа средња војна школа "Братство и јединство". После осам година проведених у војном школству, на молбу тадашњег Министарства унутрашњих послова, а игром прилика – мој отац је радио као полицајац, као и мајка и остатак фамилије, прихватио сам понуду коју су ми дали да у том тренутку, колико сам могао, помогнем раду МУП-у. На основу уговора два министарства, у МУП сам прешао 1. маја 1993. године.
Како је дошао тај пут до Јединице?
Након завршених тестова, све оно што је неопходно да кандидат прође да би постао припадник Јединице. Почео сам као милиционер хемичар у воду за подршку. Након тога сам завршио и курс за полицијског службеника и наставио своју каријеру у овој јединици, где сам и данас.
Учествовали сте у антитерористичким борбама на Косову током 1998/99. Како на те сукобе гледате са ове дистанце?
Пре тога, САЈ је био организован доста другачије него данас. Биле су три јединце САЈ – Београд, Нови Сад и Приштина. САЈ је био део састава снага МУП-а који се борио, у сваком смислу те речи, да одржи ред и мир и безбедност на територији целе Републике Србије, као и на територији КиМ.
Увек је било терористичих напада појединаца на територији КиМ, али је то било далеко агресивније са њихове стране од 1994. и 1995. године, када је живот изгубио велики број полицајаца и војника у заседама и свим другим терористичко-диверзантским акцијама које су терористичке јединице ОВК спроводиле на целој територији КиМ.
САЈ је дао допринос да спречи и да све негативности, које су происходиле из тих терористичких напада, буду што блаже за све грађане Србије. У том смислу Јединица је била ангажована на целој територији КиМ, прошла је све акције које су биле најризичније. Бавили смо се и превентивним активностима. Мени, припаднику Јединице и професионалцу, сигурно су све те активности оставиле одређени траг у добијању одређених радних искустава. Научили смо доста тога.
Морам да кажем да сам рођен у Пећи и да је моја породица живела тамо. У емотивном и личном смислу, као породица и заједница прошли смо један туробан и тежак период. Рат, као друштвена појава, један је од најтрагичнијих догађаја који може да задеси друштво. Нажалост, од распада Југославије 90-их година, то није заобишло ни наше грађане.
Терористичке акције и све оно што се дешавало 1998. године у политичком смислу и на међународном плану, резултирало је бомбардовањем наше земље. Нажалост, то тешко искуство је оставило трага – Јединица и ми смо извукли поуке. Мислим да је то једно искуство допринело даљем развитку Јединице у тактичком и организационом смислу.
Колико је то искуство лично Вама значило за каснију антитерористичку борбу?
Било је ту разних догађаја, хапшења чланова терористичких група. Игром случаја, оно како операција и живот наместе, на почетку бомбардовања, наши припадници су спасили породицу Албанаца који су тада настрадали у једном злочину у Подујеву.
Након тога је урађен увиђај и кренуло се у судски процес – починиоци тог злочина су осуђени на дугогодишње затворске казне. Имао сам прилику 2013. године да видим чланове породице Богојевци, ту децу, које смо тада спасили. Изузетно ми је драго да су то сад здрави и прави људи. То је један од симбола онога што чини припаднике ове јединице – да се држимо врхунских начела етичког понашања, а то је оно што полиција и треба да ради, да осигура безбедност свих грађана.
Како оцењујете данас безбедносну ситуацију у Србији? Постоје ли терористичке претње?
Терористичка претња је увек могућа. Верујем и сигуран сам у то да наше безбедносне агенције сарађују с другим страним безбедносних агенцијама. Борба против тероризма и пре свега превентивно деловање да не дође до терористичких напада увек је присутна и колико сам упознат, то даје одличне резултате.
Треба, међутим, да погледамо и кроз овај садашњи догађај који се дешава у Авганистану, где су талибани преузели контролу и све оно што чини безбедносне изазове у том региону интересантним, поготову за безбедност не само Србије, него и читаве територије ЕУ. Колико знам, ми 24 часа бдијемо над безбедности грађана Републике Србије и читавог региона, поготову сада не смемо се опустити – морамо пратити све оне интересантне чланове терористичких група, њихове симпатизере, као и целу њихову мрежу.
Да ли је терористичка претња већа изласком на слободу осуђених терориста?
Све зависи који степен кривичног дела су учинили, добили су одређене затворске казне, али ту мора да дође до ресоцијализације. Треба све учинити да појединице који су се радикализовали и постали чланови терористичких група вратимо на нормалан колосек – да буду пристојни, нормални грађани наше земље, или у земљама у региону, није то само карактеристично за нас.
Велики број затвореника је пуштен из затвора и широм света. Покушава се одређеним методама да дође до њихове ресоцијализације. Претња од тероризма увек постоји. Интересантно је да смо у сарадњи с другим специјалним јединицама усвојили нове стандарде оперативне процедуре. Што можемо као јединица и оно што могу полицијске јединице да ураде у превентивном смислу јесте да познајемо процедуре – шта треба да урадимо и како треба да делујемо у датоме тренутку.
Свакодневно спроводимо обуку са другим јединицама МУП-а, као и са јединицама Војске Србије. Оно што смо научили од колега из иностранства, што је сврсисходно за нас, карактеристично за наше поднебље, за нашу законску регулативу, спроводимо одмах на делу.
Припадници САЈ сарађују са сличним формацијама из других земаља, на пример из Америке, Кине, Русије. Колико је српски САЈ цењен у тим круговима?
Мислим да је скромност врлина. Не сарађујемо само са те три велике силе, сарађујемо и са свим специјалним јединицама, у правом смислу те речи, Европске уније.
Од 2005. године почели смо програм сарадње са француским "Раидом". Познаваоци ове теме знају да је то једна од најбољих јединица француске полиције и да су они кровни носиоци на тактичком нивоу борбе против тероризма. С њима имамо изузетно добру сарадњу од 2005. године. Пре неколико месеци су били код нас и предочили нам нове стандарде и оперативне процедуре, како да се сузбије претња од бомбаша-самоубица.
У овом тренутку, док дајем овај интервју, наши припадници су на обуци са припадницима специјалне јединице "Кобра", аустријске полиције. Имамо одличну сарадњу и са свим специјалним јединицама из региона. Пре три године имали смо један велики семинар о борби против тероризма, где је било присутно 14 земаља и негде око 28 представника и припадника специјалних јединица, где су водећи интруктори били инструктори јединице за спасавање талаца из ФБИ-ја, заједно са нашим инструкторима.
Суштина тих петодневних семинара, до сада смо их одржали укупно осам, јесте да на лицу места размењујемо искуства и што су нова искуства припадника тих јединица из стварних ситуација, да примењујемо и имплементирамо у нашој обуци и тактици. Тактика је жива ствар, стално се мења и нема савршеног плана, треба бити максимално флексибилан. Нама је циљ да код наших припадника развијемо висок степен ситуационе интелигенције.
У ранијим интервјуима сте приметили да су амерички специјалци, како сте рекли тада, завидели САЈ на најсавременијем наоружању. Како данас оцењујете опремљеност и обученост припадника САЈ?
То је било прошле године, када су нам били припадници њихових Фока. До сада смо реализовали седам џеј сетова – то су заједнички тренинзи са припадницима специјалних јединица америчке Команде за специјалне операције, изузетно добри и квалитетни тренинзи који трају месец дана.
Прошле године, када су били код нас и видели које смо аутоматске пушке добили, изненадили су се, јер су далеко боље и квалитетније од оних које они имају. Последњих неколико година добили смо изузетно добру опрему, што се тиче личне опреме и висококвалитетних и технолошких средстава која нам олакшавају рад.
Ове године, такође, очекујемо допуну, а следеће године и у оквиру капиталних пројеката који су предвиђени за модернизацију опреме Јединице. Ради се о изузетно вредној и изузетној технолошкој опреми, која нам олакшава да реализујемо успешно кризне ситуације у којима се Јединица ангажује – најризичније ситуације, када се ангажујемо.
Има један израз: свако може некога да зове у ланцу командовања јединице, али нас када ангажују директор и министар, ми то морамо да решимо. Немамо кога да зовемо.
фељтон о годишњици напада 11. септембра прочитајте ОВДЕ.
Извор: РТС/Косово онлајн
