Мождани удар (шлог) настаје услед оштећења крвних судова мозга, због чега је исхрањивање тог дела мозга кисеоником и хранљивим материјама отежано или потпуно онемогућено.

После можданог удара (шлога) погођени део мозга престаје са функционисањем и долази до неуролошких испада.

Мождани удар се другачије зове шлог или цереброваскуларни инсулт.

Разликујемо два типа мождани удар: исхемијски шлог, који настаје услед зачепљења крвних судова тог дела мозга тромбом и хеморагијски шлог, код ког оштећење мозга настаје услед крварења у мозгу.

Много је чешћи исхемијски мождани удар, који чини око 85 одсто свих шлогова. Понекад пре можданог удара може доћи до појаве симптома сличних шлогу, који се након 24 сата повлаче не остављајући трајна оштећења. То стање се зове ТИА (транзиторни исхемијски атак) и представља знак упозорења да код исте особе може доћи до шлога.

Мождани удар је хитно стање у медицини због тога што може довести до трајних оштећења или смрти особе. Зато је неопходно да се у првих три сата од препознавања симптома шлога хитно јавите лекару.

Симптоми шлога могу бити: конфузност или нагло настала промена стања свести, одузетост (парализа), слабост или утрнулост једне стране тела, отежан или онемогућен говор, нагла јака главобоља, губитак вида, „дупле слике“, губитак равнотеже или вртоглавица… Све то су симптоми који морају бити аларм да је можда дошло до шлога.

Прогноза шлога лоша је и код нас и у свету. Шлог и даље представља један од најечешћих узрока смти. Шансе за преживљавање се знатно повећавају уколико се примени специфична терапија (тромболиза), и због тога је неопходно да се унутар 3 до 4,5 сата од појаве симптома хитно јавите лекару!

Симптоми:

Конфузност или нагло настала промена стања свести

Одузетост (парализа) једне стране тела

Слабост једне стране тела

Утрнулост једне стране тела

Одузетост/слабост руке и ноге

Отежан/онемогућен говор

Нагло настала јака главобоља

Губитак вида

Дупле слике

Губитак равнотеже

Вртоглавица

Фактори ризика:

Пол

Годиште

Генетика (хомоцистинурија)

Повишен крвни притисак (хипертензија)

Срчана аритмија (аритмија абсолута, оштећење залистака)

Шећерна болест (дијабетес мелитус)

Повишен ниво масноћа у крви (висок ЛДЛ холестерол и низак ХДЛ холестерол)

Сужење крвних судова врата (каротидних артерија) због атеросклерозе

Анеуризма (Пуцање проширене артерије у мозгу)

Пушење

Гојазност

Конзумирање дрога (кокаин, амфетамини)

Алкохол.

Вакцине су опасне и неефикасне, имунизација деце је злочин! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: belmedic.rs