Најновије

КАНДИДАТ ЗА КОНГРЕСМЕНА: У САД је потребно више поштовања према Србији

Амерички адвокат српског порекла Роберт Ковиц́, који је добио подршку Ричарда Гренела да буде републикански кандидат за конгресмена из Њу Џерсија, у интервјуу за Косово онлајн наводи да је потребно да се "чује српски глас у Конгресу, као и да су након распада Југославије сепаратисти на Косову увидели прилику и брзо стекли пријатеље у политичком свету САД".

Конгрес САД (Фото: Pixabay)

"Велика ми је част што сам добио подршку амбасадора Гренела. Он је вредно радио за нашу земљу и очување америчких интереса и вредности у САД и иностранству. Драго ми је што ме види и верује ми као некоме ко ће устати и радити у најбољем интересу Сједињених Држава", каже Ковић.

Очекујете ли подршку српске заједнице, али и других заједница?

Надам се да ће „све“ заједнице изаћи и подржати ме, посебно српска заједница. Обећао сам да ћу учинити све што могу за сваку особу у свом округу, својој држави Њу Џерси и Сједињеним Државама ако будем имао среће да будем изабран у Конгрес. Давно је било потребно да се српски гласови чују у америчкој политици и пословима владе, посебно након догађаја из 90-их. Разумем да многи људи из источне Европе имају лошу перцепцију као последицу старог Совјетског Савеза и живота иза „гвоздене завесе“, комунизма и социјализма. Не верују влади. Међутим, удаљавање од учешћа у актуелним догађајима у Америци није одговарајући одговор на то. Српска заједница мора бити „још активнија“ у САД управо због тога. Хвала Богу да у заједници има људи попут Олге Раваси која вредно ради широм САД и Србије покушавајући да промовише српско учешће преко својих организација попут “SavaPac” и “Срби за Трампа”. Била је веома ефикасна у ангажовању америчких чланова владе да се јаче заинтересују за бриге српске заједнице. Сви Срби у САД морају да се укључе у политички процес и треба да погледају активности њене организације, укључе се и подрже их. 

Гренел је познат на Балкану, с обзиром на то да је био специјални представник САД за дијалог Београда и Приштине. Како Ви гледате на проблем Косова?

Проблем је очигледно сложен и могли бисмо сатима о њему да разговарамо и анализирамо. Корени који су дугачки и дубоки и испреплетени емоцијама, перцепцијом историје, подстрекавањем, пропагандом. Можда је било прилика да се успут ефикасније позабавимо тим питањем, али те прилике су изгубљене када су се умешали високи играчи на високом нивоу, а локални политичари нису знали како да се носе са безброј друштвених, економских и других домаћих питања која су се појавила након Титове смрти. Југословенска држава почела је брзо да се распада јер су поједине републике више гледале према својим интересима и кривиле једна другу за све недаће земље. Нажалост, сви су они криви и изгледа да није било много напора да се сагледа могућност позитивног решења. Недостатак политичке вештине, искуства и вођства резултирао је снажним речима, праћеним јаким егом и постао посут религијом и национализмом, који је увек смртоносан напитак. Ватра је распламсана и нажалост дозвољено је да измакне контроли више, верујем за политичке интересе више него за интересе људи. Концепт „национализма“ било је занимљиво посматрати док се користио, злоупотребљавао и мутирао да би поделио нацију људи који су готово идентични у готово сваком погледу. Сепаратисти на Косову су видели прилику и искористили је и брзо стекли праве пријатеље у политичком свету. И сада имамо овај стални проблем са Србијом и Косовом. Не улазец́и у детаље раздвајања, независности, како се то догодило, да ли је било легално. Данашња питања су шта учинити по том питању и може ли се нешто учинити по том питању. Мислим да ако дотичне владе не реше питања, можда уз помоћ међународних играча, ово ће бити текућа ствар која би се могла задржати у бескрајном застоју. Ову врсту проблема видите и на другим местима. Видите проблеме са Кином и Тајваном, Израелом и Палестинцима и другим местима где су само „заглављени“. Међутим, мислим да би на крају народи у Србији и на Косову могли сами да крену ка некој врсти „животног аранжмана“ како би поново почели нормално да живе, ово би могао бити почетак неке врсте решења. Предузећа ће видети подстицаје и могућности у међусобном раду у трговини, пословима. Путовања, трговина и проласци кроз сваку територију ће се повећати. Ово може довести до осећаја „нормализације и прихватања“. Али без обзира на резултат, људи морају бити задовољни резолуцијом да би она била трајна.
    
Ако будете изабрани у Конгрес, да ли ћете се, између осталог, залагати за још бољу сарадњу Србије и Сједињених Држава?

Апсолутно. Србија је критична за стабилност на Балкану, а њен географски положај важан је као комерцијално транспортно чвориште у Европи. Има обиље природних ресурса и велике могућности производње хране. Верујем да је потребно уложити веће напоре да се промовише "мало више поштовања“ према Србији, а САД треба да је виде као великог потенцијалног савезника у трговини и безбедности.

Из ког дела некадашње Југославије је ваша породица дошла у САД?

Сада имам рођаке у различитим деловима бивше Југославије, али моја породица је првенствено из јужне Србије, из лесковачког краја, који је најближи већи град месту где је мој отац рођен, а то је планинско село по имену Бабичко. Моји родитељи су се упознали у Хрватској када је мој отац био у војсци. Венчали су се и дошли у САД 1968. Моје сестре и ја смо рођени у САД, али смо одржавали блиске везе са Србијом јер је цела моја породица још увек ту, а такође и тазбина. Моја жена је из Ниша и цела њена породица је још тамо. 

Како видите улогу Сједињених Држава на Балкану?

САД ће увек имати интерес за европску стабилност, а посебно за стабилност на Балкану. САД држе камп Бондстил на Косову, што је јасно ставило до знања да САД планирају да буду присутне на Балкану прилично дуго. Мислим да САД могу бити позитивна снага која ће помоћи да се регион одржи стабилним све док не почну поново да заузимају страну на штету једне од тамошњих земаља. Надајмо се да ће САД одиграти улогу у којој заправо помажу разне земље да се развијају, повећавају животни стандард, модернизују итд. кроз трговину и друге облике сарадње, јер је то добро и за те земље на Балкану и за САД. Надајмо се да изабрани званичници то схватају и доносе интелигентне одлуке засноване на тој стварности. 

Повлачење САД из Авганистана није прошло добро, какво је ваше мишљење о томе?

Повлачење САД из Авганистана један је од највећих политичких фијаска у историји САД. Ниво неспособности Бајденове администрације је чак шокантнији него што смо очекивали. Чинило се да нема никога у америчкој влади, Белој кући, Министарству одбране, Стејт департменту, Заједничком начелнику штаба, који је вршио било какву контролу или надзор над овим повлачењем. Уместо тога, када је дошло до повлачења, више је личило на гомилу људи која је јурнула према вратима биоскопа након што је неко узвикнуо "ватра". Након 20 година жртвованих живота америчког војног особља и милијарди долара пореских обвезника, изгубили смо животе, изгубили смо милијарде долара, оставили смо милијарде у високотехнолошкој војној опреми за Талибане, одрекли смо се ваздушне базе Баграм и свих стратешких позиција у земљи, напустили смо авганистански народ и чак смо напустили тамошње Американце и немамо појма како, када или хоћемо ли их икада извући. Дакле, у ствари, после 20 година, немамо шта да покажемо за своја одрицања и улагања. Све што смо учинили је да сада талибане учинимо регионалном силом. 

каква је ситуација око Цетињског манастира, сазнајте ОВДЕ.

Извор: косово онлајн

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Небојша Јеврић: Молер

На зиду Парохијског дома, увек пуног, дао је да се нацрта Ајфелова кула са минаретом и хоџ...

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА