Пише: Слободан Првановић, научни саветник у Институту за физику у Београду
Неки људи су егзистенцијално угрожени јер мало или нимало не могу да зараде, а неки се налазе у нестабилној и несигурној, чак и опасној ситуацији која их додатно и психички разара. Ово очајно стање што се тиче државе и стање очаја многих у тој држави последица је ноторне чињенице да Србијом управља суманута особа којој је изигравање државника и историјске фигуре постала насушна патолошка потреба и којој, зарад његовог кревељења пред камерама, користољубиви полтрони жртвују све институције и државне органе.
Када се дође до таквог преломног момента, ствари се драстично поједностављују. Престају да бивају важне политичке разлике и сваколике поделе. Све се сведе на једну разлику и једну поделу: ми и они. Једино што постаје важно јесте са које стране демаркационе линије се неко налази. У рову престаје да буде битно ко је за коју политичку опцију гласао или није гласао, ко је у којој странци или није ни у једној. На фронту постоје само ми и они, и то је сва подела.
Ради спречавања потпуног и неповратног слома државе и пропасти нације, треба и мора да дође до обједињавања и уједињавања у одбрани Србије и њених грађана. То је наша највиша патриотска обавеза у овом тренутку. Стога предлажем прихватање декларације о уједињењу. То не би било политичко уједињавање, прављење политичких коалиција, потписивање политичких уговора или споразума. То би било декларисање по питању ми или они, односно успостављање онога што ће се називати ми. Без икаквог реферисања на било какву политику, једноставно и јасно сврставање на једну од две стране: за или против актуелног режима. Свако треба, а мислим и да мора, да се декларише где је и са ким је. Свако, и политичари и јавне личности и обични грађани. Свако, сам за себе, треба да каже, али и покаже где је и са ким је. Ово мора јер је опасност од свеопште пропасти нарасла до те мере да је декларисање и обједињавање постало од егзистенцијалног значаја.
Више је депласирано причати о политичким колонама, а никад није ни било умесно истицати сопствену изузетност, непогрешивост или мудрост. Нема више места за ускостраначке интересе или личне сујете. Опасност је велика и та чињеница од свих нас захтева да конкретно манифестујемо огромну одговорност и разборитост. У том правцу, предлажем вам прихватање следеће Декларације о уједињавању:
1. Јавно, јасно и недвосмислено се изјашњавамо против овог режима којег сада имамо и којег сматрамо непријатељем Србије и њених грађана.
2. У борбу против узурпатора државних органа и институција, против свих који крше законске одредбе и против пљачкаша и њихових помагача који сада владају Србијом улазимо заједно, потпуно свесни постојања политичке различитости и без обзира на њу и све друге разлике, и остајемо заједно у борби, посвећени борби, а не разматрању наших различитости и прављењу подела, а тако све до слома овог режима.
3. Борбу ћемо водити до победе која ће се манифестовати у расписивању правих и засигурно фер и поштених избора на свим нивоима путем којих ће се доћи до оздрављења институција и државних органа, поштовања закона у њиховом раду, оснаживања државе у погледу њеног суверенитета и интегритета, заустављања економског и сваког другог упропашћавања нације и правичног и на закону заснованог санкционисања свих одговорних за историјски суноврат наше земље.
Позивам вас - лидере опозиционих странака, све политичаре и све јавне личности, да се јавно изјасните о овој декларацији, а све грађане који се слажу са изнетим ставовима да то накнадно покажу својим учешћем на митинзима, протестима и демонстрацијама који ће представљати артикулацију борбе за ослобођење Србије.
Нови текст Слободана Антонића прочитајте ОВДЕ.
Извор: Директно.рс
