Најновије

НЕМАЧКА СПРЕМА ВЕЛИКИ ПРЕОКРЕТ? Косово никада није требало признати!

Левица и Алтернатива за Немачку (АфД), немачке странке крајње левог и крајње десног политичког спектра у Бундестагу, одувек су биле скептичне, како према пројекту Европске уније, тако и према прејаком спољнополитичком утицају Немачке, а то наравно важи и за подручје Западног Балкана.

КиМ/Бундестаг. (Фото: pravda.rs/bundestag.de)

Како те странке које ће највероватније ући у Бундестаг након избора 26. септембра, а с обзиром на њихове познате ставове, гледају на Западни Балкан – посебно у светлу дипломатске офанзиве коју је Берлин почетком ове године покренуо како би тај регион и даље одржао на листи спољнополитичких приоритета, како Немачке, тако и Европске уније?

- Левица је отворена према жељама земаља Западног Балкана за улазак у Европску унију, али под условом да већина грађана тих земаља то заиста и жели. Ми смо у суштини за то да се грађани сваке од тих земаља директно, а то значи путем референдума, одлуче за или против уласка у ЕУ - каже у разговору за Дојче веле Жаклин Настић, посланица Левице у Бундестагу и потпредседница парламентарног Немачко-јужноевропског одбора.

Настић сматра да се у преговорима о уласку у ЕУ, сувише мало пажње обраћа на социјална питања. То са собом носи негативне последице, каже Настић, како у Румунији и Бугарској, тако и у Хрватској.

- На случају Хрватске смо видели да је бродоградња те земље пропала због конкуренције у ЕУ, а то је допринело да још више грађана Хрватске мора да тражи посао на западу Европе. Хрватска јесте у ЕУ, а иако су тиме решени неки проблеми, настали су нови - закључује Настић.

Косово никада није требало признати

У вези с једним од највећих проблема на Западном Балкану, нерешеним питањем односа Србије и Косова, Настић потврђује стару скепсу немачке крајње левице када је у питању признање новонасталих земаља на подручју бивше Југославије:

- Као странка међународног права и даље смо против дипломатског признања Косова чије одвајање од Србије није било у складу с међународним правом. На конзуларном нивоу можемо и даље с Косовом да одржавамо контакте, али амбасада мора да буде затворена. Тим кораком би били такорећи у тренду: у последњих пет година 15 земаља повукло је признање Косова, док их је само пет признало Косово - каже политичарка Левице из Хамбурга.

Она оштро критикује улогу Немачке на југоистоку Европе.

- Бриселски процес који је покренут 2014. и који је требало да резултира приближавањем влада у Београду и Приштини, практично је потонуо. Када су 2018. српски председник Вучић и тадашњи председник Косова Тачи најавили размену територија, Берлин је поново морао да се умеша како би спречио договор. Немачка је у последњих 30 година често била део проблема, а ретко део решења на Балкану. Уместо још једне дипломатске офанзиве која ионако ништа неће да промени, потребан нам је темељни социјални и економски преокрет у региону до којег би требало да дође уз заједничке напоре ЕУ, Кине, Русије и САД, као и снага на лицу места каже Настић.

Провинцијски политичар адут немачке спољне политике

Због свега тога не чуди што Жаклин Настић сматра да долазак Кристијана Шмита на место Високог представника у Босни и Херцеговини неће допринети побољшању ситуације:

- Тај провинцијски политичар, који је до сада једино остао у памћењу по изјави ’Ан ејпл а деј кипс Путин авеј’, сигурно неће помоћи у решавању компликованих унутрашњеполитичких проблема у Босни и Херцеговини.

Настић и саму функцију Високог представника у БиХ сматра сувишном.

- Новцем који би се уштедео укидањем те функције могао би да се ојача економски програм за ту балканску земљу како би се њој заиста помогло да крене даље у решавању социјалних проблема - гласи њено решење.

За разлику од осталих странака у Бундестагу које по правилу сматрају да би Европска уније морала појачано да се ангажује на Западном Балкану, између осталог и због тога да трку за превласт у том делу Европе не би у своју корист решиле Русија, Кина или Турска, Настић из Левице сматра да решењу проблема на Западном Балкану морају да допринесу сви фактори, што значи све западнобалканске земље, уз помоћ ЕУ, али и Русије, Кине и САД.

Скепса АфД према проширењу

Посланичка група странке Алтернатива за Немачку (АфД) у Бундестагу на политичком спектру заузима крајње десну позицију. Та странка је свој успон започела критиком Европске уније, а учврстила критиком избегличке политике. Зато не чуди што бивши портпарол председнице те странке Алис Вајдел и актуелни потпредседник Немачко-јужноевропске парламентарне групе Маркус Фронмајер, на почетку разговора за ДW износи скепсу када је реч о проширењу ЕУ.

- Кад је у питању проширење Европске уније на земље Западног Балкана, нас ту пре свега интересују питања безбедности и питања миграција, и ту смо критични – и то између осталог јер је проблем у исламизму, организованом криминалу или илегалним миграцијама. Не смемо да заборавимо да мигрантске руте пролазе кроз те земље и због свега тога морам да кажем да тренутно одбацујемо проширење ЕУ на тај регион - каже Фронмајер.

АфД гаји посебну скепсу када је у питању југоисток Европе због питања исламизма.

- Када говоримо о исламизму и кад се осврнемо на Босну и Херцеговину, морамо да споменемо да се тамо догодила регрутација за ’Исламску државу’, а то су ствари због којих би се требало замислити. Морамо да споменемо и утицај Турске која по Албанији гради џамије - каже посланик АфД.

Остати присутан у региону

И кад је реч о односу према Србији и Косову, АфД има другачије мишљење од већине странака у парламенту, али се у једном питању слаже са Левицом “да Косово никада није требало признати”.

Фронмајер потврђује оно што је још пре неколико година у разговору за Дојче веле рекао спољнополитички портпарол АфД Армин-Паулус Хампел.

- Признање Косова била је велика грешка. Та државна творевина није у стању сама да преживи. Већ дуже време та земља је прималац помоћи, а Немачка ту сноси највећи трошак. Огроман новац троши се на пројекте који чак појачавају миграције према Немачкој, а то није прихватљиво - сматра политичар АфД, који такође, као и Жаклин Настић из Левице, сматра да размена територија у сврху побољшања односа није решење које би требало тако лако одбацити, као што је то учинила немачка влада.

Што се Босне и Херцеговине тиче, Фронмајер сматра да је тамо, за разлику од Косова, присуство Немачке пожељно, и то из неколико разлога.

- Што се тиче Босне и Херцеговине, сматрам да има смисла што смо тамо присутни и што помажемо пројекте који имају перспективу. Ја бих те пројекте поделио у три подручја: прво је спречавање миграција. Ми морамо тим државама да помогнемо да боље амортизују притисак миграната и да их по потреби враћају. Друго питање јесте однос према исламизму. Ту морамо посебно да подржимо пројекте у Босни и Херцеговини. И треће је наравно борба против организованог криминала. То су три подручја на којима мора да буде сарадње - сматра Фронмајер.

Оно на шта свакако не би требало бацати новац су, према мишљењу политичара АфД, "бесмислени климатски пројекти, попут нпр. финансирања еколошки прихватљивог јавног превоза".

- У немачком је интересу да тамо останемо активни и присутни, посебно у оквиру развојне помоћи. Кина и Турска показују све веће интересовање за тај регион, наравно традиционално и Руска федерација, и ту Немачка мора да гледа како да и даље у региону остане активна како не би изгубила прикључак - закључује Фронмајер.

Путин послао никад оштрију поруку Европском суду за људска права! Више о томе ОВДЕ.

Извор: Ало

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Nema dostupnih vesti.

Urbancube