Мека моћ или мека сила је могућност да се привуче и кооптира уместо да се принуда врши кроз тврду моћ као рецимо кроз насиље или кроз давање новца као начина убеђивања. Мека моћ је могућност да се обликује преференција других кроз привлачност или призив. Једна од важних одлика меке силе је та да није присилна; да је моћ кроз меку моћ културе, политичких погледа, и спољне политике. У задње време овај појам се такође користио за оне кампање у којима се утиче на друштвено и јавно мњење неке земље кроз "заобилазне путеве" и лобирање преко јаких политичких и неполитичких организација. Појам меке силе у оптицај је увео Џозеф Нуе у касним 1980-тим. Касније 2012. године, Нyе је додатно појаснио да је навећа одлика меке силе: "пропаганда без пропаганде", јер према Нyу у добу информација највећа вредност стоји у веродостојности инфромација.
'’Руска мека сила у Србији је почела да делује још крајем XVII и почетком XVIII века, када су Срби, који су пребегли у јужне делове Аустрије, остали без црквених књига. Да би то надокнадили, црквени великодостојници су послали молбу руској цркви да им достави одређен број црквених књига, како би богослужење функционисало нормално, и како би се сачувала православна вера у српском народу.
Међутим, у то време црквенословенски језик је имао своје три редакције, односно варијанте – српску, бугарску и руску. Нама су дошле књиге на руској верзији црквенословенског језика, и због тога се и дан данас у нашим храмовима служи обред на рускословенском језику.
Уз црквене књиге су долазила и руска прозна и поетска дела тог времена, што је наш тадашњи писмени свет читао. Под утицајем тих књига је настао и славјано-српски језик, којим су говорили представници виших слојева српског друштва'’, рекао је Миодраг Миликић током дискусије.
После српских устанака, ослобођења дела српских земаља и оснивања кнежевина Србије и Црне Горе руски утицај је био присутан, али више у политичкој и војној, него у културној мери. У XX веку, утицај Москве на Србију и Југославију је био јак у кратком периоду од 1944. до 1948. године, тачније до резолуције Информбироа и разлаза Југославије и СССР. Тада је кренула експанзија америчке меке силе, пре свега у области културе, моде и начина живота, када су се масовно појављивали рокенрол бендови, пили су се Пепси и Кока-кола, носиле фармерке и америчке војне јакне, ...
Русија се са својом културом враћа у Србију и регион тек почетком 2000-их година, тачније после 1999. године, када је извршена војна агресија против СР Југославије, коју су предводиле САД. Данас се тражи карта више за наступ руског војног хора Александров у Сава центру, филмови Никите Михалкова достижу врх гледаности, руске серије постају популарне, итд.
Током конференције је постављено и питање о деловању Српско-руског центра '’Мајак'’.
'’Српско руски центар '’Мајак'’ је настао као српска иницијатива за културном повезаношћу два народа и две културе. Србија је једина земља у којој руска мека сила може да делује успешно, јер је већина народа проруски оријентисана. Али ми не гледамо на наше деловање кроз призму меке силе. Ми једноставно хоћемо да покренемо ту обострану љубав нашег народа према Србији и Русији кроз културне садржаје и манифестације које ми организујемо. Руска удружења и званичници у Србији су до сада подржали сваки наш пројекат и иницијативу, али, наглашавам, ми делујемо са српске стране и српског аспекта, који не може бити у сукобу са руским и 99% се подударају.
Осим разних културних манифестација, ми народу Србије пружамо и могућност бесплатног учења руског језика у нашем Центру, јер је језик најбоље везивно средство.
Српско-руски центар '’Мајак'’ је настао као иницијатива директора Владимира Пребирачевића, који је око себе окупио тим, који учествује у свим иницијативама и пројектима Центра. Чињеница је да чланство Центра расте из дана у дан, и да је '’Мајак'’ за кратак период постао респектабилна организација која се бави српско-руским односима, и многи препознају потенцијал Центра'’, одговорио је Миликић током гостовања.
Ново обраћање митрополита Јоаникија прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
