Александар Раковић, за ког је ХРТ објавио да га „сматрају идеологом српског свијета“ казао је да српско уједињење треба да обухвати Србију, Црну Гору и Републику Српску и да је о томе почео да говори још 2013, пише у својим књигама од 2015. а да је средином 2020. у Политици објаснио шта значи ново тумачење појма српског света.
Раковић је о том концепту, у државној политици Републике Србије, како год да се зове, рекао: „Ако бих протумачио Вучићев модел српског света, била би реч о културном повезивању. За разлику од Вулиновог, који је јасно дефинисан као државно повезивање. Дакле, српски свет није концепт који је једнозначан или стриктан“.
Када је реч о Црној Гори, Раковић је за ХРТ нагласио: „Црну Гору сматрамо историјском државом српског народа, она је то била током свог постојања. И код самих Црногораца у кључном историјском тренутку једино питање било је хоће ли Црна Гора бити део Србије, а што је заговарао Петар II Петровић Његош, црногорски митрополит и српски идеолог. И он је говорио о Србији од Дунава до мора“.
Притом, о односу садашњег становништва Цетиња према Српској православној цркви, Раковић је рекао: „На то гледам како на радикални преображај идентитета народа који живи на Цетињу. Њихови преци некада су били најбољи Срби. Цетиње је некада било престоница једне од српских држава, сада је ситуација потпуно другачија“.
Што се тиче Републике Српске, Раковић је за ХРТ посебно подвукао: „Ми смо један народ. Народ у Републици Српској жели да буде уз Србију, а не жели да буде део БиХ. Дакле, то је питање аксиом тренутне ситуације у БиХ. И тај аксиом се неће променити. БиХ може да опстане као наметнуто решење или протекторат, али не као држава коју неко воли“.
Раковић је за ХРТ закључио да долази време када ће међународна заједница прихватити прекомпозицију наметнутих граница јер „има врло гласних говоркања да је иза словеначког нонпејпра стајала Француска“ па је већ сада питање шта би ко прихватио а шта не би прихватио јер „на постјугословенском простору треба пронаћи правична решења“.
Како се владика спустио падобраном у Ђурђеве Ступове код Берана, погледајте ОВДЕ.
Извор: ИН4С
