Патријарх је рекао:
- Пре свега и изнад свега, а то обухвата и све поменуте обраћам се вама браћо и сестре православни хришћани. Добро дошли у ову светињу немањићку, у ову земљу у којој су дубоки корени племена Васојевића, у земљу из чијих корена је изашло стабло проткано наузвишенијим духовним дометима, али и народним, православног народа који припада Српској православној цркви али и српском православном народу.
Када кажемо "православни" то значи да је у самој својој суштини реч о хришћанском, о јеванђељском, што значи да јесте корен који даје плодове који су дефинисани и свесни самих себе, који познају ко су и шта су, који знају одакле су и који им је циљ. И баш зато што све то знају бивају способни да могу у истој мери, на исти начин као што поштују себе и воле себе, да на исти начин воле и другога, у свим његовим димензијама, било да се ради о комшијама, суграђанима, било да се ради о грађанима једне државе, било да су Бошњаци, Црногорци, Хрвати да ли су било који други народ, и наравно да ли су Срби. Све то скупа, баш због тога што потиче из васојевићког корена могу да познавајући себе и своје не буду затворени у себе него да буду отворени за другог, чак и онда када се на други начин моли Богу, јер Бог је тај који процењује.
Данас смо служили Свету литургију и имали велику радост да будемо сведоци и учесници устоличења новог духовног оца, пастира будимљанско-никшићке епархије, господина Методија.
Владико, драги Методије, вољом Духа Светога и саборских отаца наше помесне цркве изабран си за епископа наше будимљанско-никшићке епархије. Син си људи чији је корен овде, на овим просторима, али си рођен у Сарајеву у месту где се укрштају народи и вере, али и у месту у којем иако постоје другачији и различити, присутан је Бог. Онда, растао си овде у овом поднебљу, духовно стасавао уз скуте блаженопочившег митрополита Амфилохија у Цетињском манастиру. А онда, из те светиње, школовао се и у другим помесним црквама, а исто тако посећивао западне земље и боравио на Западу. Све то заједно је додатак што у Вашој души постоји као семе, покретач и оријентир, а то је вера у живога Христа, сина Божијег који је дошао на овај свет.
Ви добро знате да црква није од овога света, али јесте у овоме свету, зато што овај свет без цркве не постоји, односно нема смисла. Они којима црква смета, односно систем вредности, хтели би да цркву прогласе оним што она није или да је прикажу другачијом него што јесте, а понекад би хтели цркву да увуку у своје земаљско блато. Црква није од овога света, у овом свету је да га претвара у цркву. Ми јесмо грађани градова и села, али смо исто тако житељи горњег Јерусалима, житељи Царства небеског. Ми смо у историји, али смо и учесници метаисторије.
Ловци на терористе постали лак плен, каплару није било спаса, погођен је снајпером! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Курир
