Информације о раду радне групе формиране за израду Нацрта Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја
Скоро пет година траје процес измена и допуна Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, прописа који омогућава медијима, организацијама цивилног друштва, истраживачима и грађанима да дођу до информација о раду институција. За то време, промениле су се две владе, формиране су две радне групе за измену Закона, израђена су три документа са предложеним изменама, организована су два круга јавних консултација.
Како у јавности није било званичних информација о раду Радне групе која је свој рад започела почетком 2021. године, организације цивилног друштва окупљене у Коалицију за слободу приступа информацијама упутиле су захтев за слободан приступ информацијама од јавног значаја Министарству државне управе и локалне самоуправе (МДУЛС) и тражиле информације о раду Радне групе, записнике са састанака овог тела, анализе и друге документе која је, према Закону о планском систему РС, предлагач требало да изради.
МДУЛС је одбио да достави било коју од тражених информација и докумената уз образложење да тражене информације нису информације од јавног значаја.
Подаци у вези са пандемијом вируса КОВИД -19
Иако је шира јавност похвалила брзу реакцију државе за набавку вакцине против вируса КОВИД-19, оправдано се поставило питање колико нас вакцине и сва друга опрема набављена од проглашења пандемије вируса корона, до данас, кошта. Како се наводи у једном од текстова ЦИНС-а који се бави питањем набавки повезаних са пандемијом, хитност и нетранспарентност су два термина која се често повезују са пословима које држава склапа током пандемије корона вируса. Још прошле године медији и организације цивилног друштва покушале су да дођу до информације о цени купљених респиратора и друге медицинксе опреме, информацијама о трошковима лечења пацијената заражених вирусом, броју заражених и преминулих грађана од последица вируса итд. Са набавком вакцина јавност је оправдано постала заинтересована за то колико све то кошта грађане Србије. Нажалост, иако су различити медији и организација покушале да до податка дођу слањем захтева за слободан приступ информацијама од јавног значаај и кроз медијске упите, информације су и даље недоступне јавности.
Интересантно је да су недоступни и подаци о набавци санитетских возила за ковид болнице, према писању ЦИНС-а, Министарство здравља је крајем прошле године по хитном поступку (без поступка јавне набавке) купило десет санитетских возила за „ковид болнице“ у Батајници и Крушевцу. Иако би према Закону о јавним набавкама подаци о цени набавке требало да буду јавно доступне, Министарство здравља их није објавило, нити доставило информације по упиту новинара ЦИНС-а.
Подаци о смрти адвоката Владимира Цвијана
Адвокат Иван Нинић је током 2021. године упутио више захтева за слободан приступ информацијама од јавног значаја на адресе различитих институција тражећи информације о околностима смрти бившег генералног секретара Председништва Србије за мандата Бориса Тадића, касније високог функционера СНС-а и адвоката Владимира Цвијана, чије је тело пронађено 5. јануара 2018. године у Дунаву. И након два решења Повереника, адвокату Ивану Нинићу Више јавно тужилаштво у Београду одбило је захтев за слободан приступ информацијама од јавног значаја за увид у списе предмета Цвијан, чиме је јасно прекршен Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, а јавност остала ускраћена за информације.
Шта каже статистика Повереника?
Према извештају Повереника за информација од јавног значаја и заштиту података о личности у 2020. години 281 пут државни органи нису поступили по решењу Повереника у којем је ова институција наложила достављање тражених информација. То значи да су 281 пут тражиоци остали ускраћени за информације, чак и након што су изјавили жалбу Поверенику. Према статистици Повереника, највећи број ових случајева односи се на непоступање органа и организација у локалним самоуправама, чак 110 поступака, а иза њих су јавна предузећа (44 решења), која се увек налазе високо на листи органа јавне власти који крше Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Њих прате министарства, против којих је Повереник донео 40 решења у 2020. години. Информације које нису достављене ни након решења Повереника односе се највише на јавне набавке и потрошњу буџетских средстава органа јавне власти, информације у вези са различитим активностима органа јавне власти усмереним на борбу против пандемије вируса корона, средства утрошена у сврхе промоције и маркетинга, поделу средстава на конкурсима за финансирање медија, итд. Оно што посебно забрињава јесте да су тражиоци информација у великом броју случајева били новинари, они чији је посао да нас истинито и правовремено обавештавају.
Како је Србија са врха пала на последње место у Европи по броју новозаражених, сазнајте ОВДЕ.
Извор: ЦИНС
