У том рату учествовао је велики број добровољаца из Русије који су поделили судбину са својом браћом у Србији која је вапила за слободом од Отоманског царства. Једна од најкрвавијих одиграла се код Горњег Адровца, 20. августа 1876. када је више од 3000 руских добровољаца учествовало у овом боју. Руски генерал Михаил Черњајев је био главнокомандујући српске војске помогнуте са више од три хиљаде руских добровољаца.
Пуковник Николај Рајевски је сахрањен у порти манастира Светог Романа у Ђунису одакле је касније пренет у његову домовину. На месту његове погибије, залагањем краљице Наталије Обреновић, и на молбу породице Рајевских, подигнут је камени крст са натписом: „Руски пуковник Николај Рајевски у борби са Турцима погибе на овом месту 20. августа, 1876. године “. Породица је подигла цркву Свете Тројице. Николај Рајевски је Лаву Толстоју био мотив за лик грофа Вронског у свом чувеном роману ,,Ана Карењина“.
Историјска чињеница је да су пуковник Рајевски и Радомир Путник ратовали на истом месту предводећи своје јединице против Турака.
Такође је интересантно да је Рајевски у опроштајном писму тражио да му срце буде сахрањено у Србији, док му је тело пренето у Русију.
Бројне организације су присуствовале овом чувању од заборава херојских дела али и доказа пријатељства и братске пожртвованости српског и руског народа међу којима су били: Коло српских сестара, Српско-руски центар Мајак, Представници Козачких војски, Удружење ветерана жандармерије, Припадници локалних власти и Војске Србије, представници Руског дома и Амбасаде Руске Федерације у Србији, Српског одељења Међународног фонда православног јединства, мештани села и остали.
Шта ће бити са Лавровом и Шојгуом, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Правда