Пише: Peter König

Откад је СЗО увео сертификате о вакцинисању широм света – потез који контролишу и финансирају Фондације Бил Гејтса и Рокфелера, а не државе чланице СЗО – омча се стеже око врата онима који се противе експерименту.

Не смете улазити у ресторане, нити учествовати у затвореним активностима, нити на спортским, нити на културним догађањима – чак не можете ни у зоолошки врт да видите мајмуне.

Свих 193 земаља које су чланице УН-а плешу на исту мелодију, мелодију мрачне, ултра богате државе. Како чудно! Верује ли још неко да се у овом циркусу ради о заштити здравља?

Да, постоји много, много људи који још увек верују да је исправно делити људе на вакцинисане и невакцинисане, иако сама СЗО званично каже да оно што зову вакцина не штити од корона вируса.

Један од најновијих доказа након Израела је Сингапур. Сингапур поновно пооштрава мере, иако је вакцинисано 82% становништва. Број заражених највише до сада од почетка епидемије.

Није важно колико су јасни докази, многи људи и даље верују да њихове владе, колико год биле корумпиране, раде у њиховом интересу, и још горе, слепо поштују њихова наређења.

Па ипак, људи који пате од „здравствених проблема“ невидљивог „вируса“ Ковида – избрисаних економија, незапослености, беде, сиромаштва, бескућништва, глади – а у многим случајевима и смрти због самоубистава – и даље верују властима. Не могу да се не диве диктаторским владама које кажњавају и муче своје народе широм света. Сећате ли се првог сценарија у злогласном Рокфлеровом извештају из 2010. који је поставио темеље за велики ресет?

Зове се сценарио закључавања. Могао би се назвати и Стокхолмски синдром. Волите свог мучитеља и убицу. Ако је икада постојала пандемија звана Стокхолмски синдром, то је САДА. (Стокхолмски синдром је назив психолошког стања које настаје у ситуацијама у којима долази до зближавања отмичара и талаца. Зближавању отмичара и њихових жртава доприноси време проведено у таквој ситуацији.)

Али, булдожер наставља да вас гази, немилосрдно, не престајући, јер нема никога да се супростави, нема ауторитета који се усуђује да противречити агенди Гејтса и Рокфелера (и других).

Уосталом, у просеку најмање две трећине студија и предвиђања у СЗО долази из приватног сектора, нарочито су финансирани из Фондације Бил Гејтса и фармацеутске индустрије. То није типично у другим системима у оквиру УН -а. Али, СЗО је основала Рокефелерова фондација 1948. – бриљантна идеја сама по себи како би се здравље света ставило у руке агенције УН -а тако да се њиме дословно може манипулисати у целом свету за потребе богатих.

Многи данашњи политичари су купљени, присиљени или им је запрећено да верују да је то што раде добро за човечанство. Иначе, многи доктори и научници морају се придржавати правила, док су други добро омрсли брк дебелим ковертама.

„Оче, опрости им јер не знају што раде“ (Лука 23:34)

Нама управљају нека врло богата и моћна чудовишта. Пустили смо их. Они су тирани. Волимо их; зато им се покоравамо.

Послушност

Начин на који ово функционише тестирао је пре више од педесет година Стенли Милграм (15. август 1933 — 20. децембар 1984) био је амерички социјални психолог, најпознатији по свом контроверзном експерименту послушности који је спроведен 1960-их година током његове професорске каријере на Универзитету Јејл.

Стенли Милграм је у серији експеримената, које је спровео од лета 1961. године на овом универзитету, тестирао послушност према ауторитетима. У овим експериментима је учествовало неколико стотина људи, мање више свих узраста и образовног профила (поред средњошколаца и студената), а резултати истраживања су објављени у листу Journal of Abnormal and Social Psychology 1963. године. У свом делу „Послушност према ауторитету“, објављеном 1974. године Милграм пише да се ова истраживања баве послушношћу на коју човек добровољно пристаје, послушношћу која је „обојена атмосфером сарадње“.

Милграм је испитао оправданост геноцида на основу изјава које су дали оптуженици на суђењима за ратне злочине у Нинбергу током Другог светског рата. Њихова се одбрана често темељила на „послушности“ – да су само слушали наредбе својих надређених.

Био је то – и још је – вероватно најозлоглашенији експеримент у послератној психологији. Професор са Јејла Стенли Милграм „доказао“ је да ће обични људи, под директним захтевом ауторитета, послушати било које наређење, чак и кад је у питању екстремна тортура. Његова сазнања ушла су у науку, али су се користила и на суђењима за ратне злочине, допунивши теорију о „баналности зла“ Хане Арент.

Да ли су сви саучесници?

Учесници су се пријављивали за овај експеримент мислећи да ће бити део студије о меморији, како им је речено. Требало је да читају низове речи свом партнеру, „ученику“, који је био повезан са машином за електрошкове у другој просторији.

Сваки пут када би ученик погрешио приликом поновљања речи, учитељ је имао задатак да му да електрошок све јачег интензитета, почевши од 15 волти (тзв. „благи шок“), па све до 450 волти („опасност: јак шок“).

Када су сазнали шта се од њих тражи, неки људи су напустили експеримент, упркос инсистирању контролора да наставе. Међутим, многи су наставили до смртоносних 450 волти, чак и ако је „ученик“ преклињао за милост, вриштао због проблема са срцем, а затим се на узнемирујући начин ућутао. Чак 65 посто учесника обавило је експеримент до краја јер је контролор инсистирао.

У представљању свога рада, Милграм је нацисте поменуо у прва два параграфа.

„Послушност као детерминанта понашања од посебног је значаја за наше време. Гасне коморе су створене, кампови смрти чувани, дневне квоте лешева су произведене… Ова нехумана политика можда је смишљена у уму једне особе, али може да буде спроведена као масовна уколико јако велики број људи послуша наређења“.

Резултати серије експеримената показали су запањујуће високу спремност, иначе по свему нормалних људи, да послушају захтев ауторитета који од њих тражи да поступају на нехуман начин који се коси са моралним нормама. Показало се да ће појединац из пуке послушности, без икаквог очекивања личне користи и без агресивних побуда, поступати противно својој савести и угрожавати добробит друге особе.

Милграм је утврдио да чак и када не показују непослушност према ауторитету, али и када се буне и негодују због наношења бола другој особи, испитаници су били толико фини и учтиви, готово понизни према ауторитету. Насупрот томе, када су у једној од модификација добили иста наређења од другог колеге из експеримента, показали су непослушност која се граничила са претњама па и физичким разрачунавањем са „садистистом“ који од њих захтева да експеримент приведу крају. Али, овај човек није био ауторитет за њих, зато су показали „кичму“.

Налазимо се на кључној раскрсници. У следећих неколико година биће одлучено како ће се развијати дуго планирана Агенда УН до 2030. и како ће на крају изгледати.

Такозвана УН Агенда 2030 испланирана је још 1992. године на светској конференцији под покровитељством Уједињених нација,, такође познатој као „Самит о Земљи“, који се одржао од 3. до 14. јуна, 1992. у Рио де Жанеиру, Бразил.

Што више знамо, боље ћемо видети контекст и борити се за слободу.

План Русије са носачима ракета ПАК ДА довео је САД у незгодан положај. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: logicno.com