Генерална гувернерка Барбадоса Сандра Мејсон изјавила је да ће британска краљица Елизабета II престати да буде шеф државе од 2021. године. Од следеће године острво ће званично постати република и бираће свог lidera. То ће се догодити на 55. годишњицу независности Барбадоса. Мejсон је позвала грађане земље да "напусте своју колонијалну прошлост". У контексту покрета Black Lives Matter, позиву би могле да се одазову и друге карипске нације које признају британску краљицу.
Барбадос је најавио своју намеру да смени краљицу Елизабету II са шефа државе и постане република. Ово је изјавила генерална гувернерка земље Сандра Масон у свом тронском говору пре отварања заседања парламента.
„Дошао је тренутак да нашу колонијалну прошлост оставимо иза себе. Становници Барбадоса желе шефа државе Барбадоса. Ово је крајња изјава поверења у то ко смо и шта можемо постићи. Барбадос ће учинити сlедећи логичан корак ка потпуном суверенитету и постати република до прославе 55. годишњице независности“, рекекла је Мејсон.
Напоменула је и да парламентарци на острву планирају да размотре законе за делимичну декриминализацију употребе марихуане и легализацију истополних заједница.
Барбадос ће у новембру 2021. године прославити 55 година независности. Бакингемска палата је већ изјавила да је тежња због републичког облика владавине и да је то унутрашња ствар владе и народа Барбадоса. Би-Би-Си, позивајући се на извор у палати, извештава да изјава Сандре Мејсон није изненадила Лондон, о овој теми су стране више пута расправљале.
Барбадос је стекао независност од Велике Британије 1966. године. То је једно од најпросперитетнијих карипских острва. Ово није први пут да се у земљи покреће тема напуштања монархије. Први премијер Барбадоса, Ерол Бароу, почео је да говори о овоме.
У свом говору, Сандра Мејсон цитирала је Ерола Бароуа који је рекао да Барбадос не би требало да се држи своје колонијалне прошлости.
„Ово упозорење данас је једнако важно као и 1966. године“, рекла је она. „Пошто је стекла независност пре више од пола века, наша земља не може сумњати у своју способност самоуправљања.
Године 1998, комисија за оцену уставности препоручила је да Барбадос постане република. Претходни премијер Фрајндел Стјуарт такође се залагао за прелазак са монархијског система на републички облик владавине у врло блиској будућности. Вероватно ће и премијерка Миа Мотли ускоро покренути ову тему у својим изјавама.
Међутим, време за објављивање њихове намере изабрано је с разлогом. Није случајно што је Сандра Мејсон позвала да се "остави за собом" колонијалну прошлост земље. Њена изјава уследила је на позадини протеста Black Lives Matter, чији учесници у САД и Европи руше споменике колонијалне прошлости.
„Опасност и неизвесност времена чине нас јачањем темеља. Једнако тако, суочени смо с изазовом јачања наших традиционалних структура и проналаска јаче, отпорније и стабилније архитектуре, помоћу које можемо изградити модерну и издржљиву структуру за садашње и будуће генерације“, рекла је Мејсон.
Проблем је у томе што пример Барбадоса у контексту покрета BLM може постати заразан за друге земље Кариба које још признају краљицу Елизабету ИИ: Антигву и Барбуду, Белизе, Гренаду Сент Винсент и Гренадин, Сент Китс и Невис, Сент Луцију и Јамајку.
Барбадос неће бити прва бивша британска колонија на Карибима која је постала република. Гвајана је учинила овај корак 1970. године, мање од четири године након стицања независности од Британије. Тринидад и Тобаго су то следили 1976., а Доминика 1978. године. Све три земље остају чланице Комонвелта нација - добровољног међудржавног удружења 54 суверене државе, које укључује Велику Британију и скоро све њене бивше територије, колоније и протекторате. Барбадос ће такође остати део Комонвелта.
О затварању америчке владе и блокади државних институција прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
