Пише: Владимир Првуловић, редовни професор универзитета
Као резултат непрекидних, масовних, мирних православних литија изгледало је да ће се унутрашње тензије у Црној Гори смирити потписивањем Темељног уговора са СПЦ и устоличењем у Цетињском манастиру 5. септембра митрополита Јоаникија, кога је Сабор СПЦ именовао уместо покојног црногорско-приморског митрополита Амфилохија. Нажалост, новинске агенције наводе да су организатори протеста у Цетињу најавили „како ће са протеста бити упућена порука да је неприхватљива церемонија устоличења Јоаникија у Цетињском манастиру због негаторског односа СПЦ према црногорској нацији, језику и држави. Актуелна опозиција предвођена Демократском партијом социјалиста Мила Ђукановића и црногорске патриотске организације недељама позивају СПЦ да устоличење Јоаникија обави у другом граду и верском објекту ван Цетињског манастира”. Очигледно је да следи нова етапа унутрашњих сукоба у Црној Гори и да су православне литије изгледа поново неопходне како би се мир вратио у ову државу.
Црна Гора је заборавила порекло и идентитет, своје свеце и завете, јунаке и проливену крв за слободу свог народа, своје корене и светиње. Када друга српска држава, самостална Црна Гора, зарад чланске карте у НАТО, 9. 10. 2008. призна независност побуњене и противправно отцепљене српске аутономне покрајине Косово и Метохија и отвори амбасаду у Приштини, то може да се сматра поништавањем сопственог порекла и легендарног чојства. Поготову што је Метохија, коју су тиме продали и предали у руке Арнаутима, била део средњовековне државе Црне Горе.
Да ли постоји и даље црногорско вређање свог српског порекла? То је урадила Скупштина Црне Горе усвајајући тзв. Резолуцију о геноциду у Сребреници. Као нови, асимиловани члан клуба НАТО агресора на Србију, Црна Гора је згазила трагове државне политике Његоша и других великана српске историје Црне Горе. Резолуцију о геноциду у Сребреници, коју је иначе одбацио Савет безбедности УН (предложила је Велика Британија), коју није усвојила ни Скупштина Босне и Херцеговине, усваја Скупштина Црне Горе, на шегртском курсу у НАТО-у. То је прави шамар за Србе, српски народ изван матице, за Републику Српску и атак на српски идентитет и понос. Да ли је Скупштина Црне Горе, раније усвојила резолуцију са осудом НАТО бомбардовања СРЈ 1999, чији је део и сама била, када су страдали бројни грађани, објекти и инфраструктура те новопримљене чланице НАТО-а? Наравно да није, чиме је опростила агресорима и убицама преко 3.000 српских грађана, од којих и 78 деце. Знамо да ће чланице НАТО-а, вероватно, помоћи отплату црногорског дуга Кини од око 500 милиона евра за израду путне инфраструктуре. Без тога би ова нова чланица НАТО-а остала без своје јадранске обале на име отплате доспелог дуга. Уступак је морао да се учини западним спонзорима, како би се онемогућило иступање Републике Српске из БиХ или њено укидање, односно драстична промена Дејтонског споразума.
Шта даље можемо очекивати од власти у некадашњој српској држави Црној Гори? Да Србији уведу санкције, као земљи која не жели да призна отимање трећине своје територије, колевке српства и православља, Пећке патријаршије – седишта Српске православне цркве, Високих Дечана, Грачанице, Богородице Љевишке, старе престонице и седишта Богословије у Призрену и осталих светиња и гробова палих за очување ове свете српске земље. Да ли то значи да је Црна Гора, земља порекла првих жупана српске државе, великих умова и државника који су се поносили што су Срби, постала непријатељска земља Републике Србије и Републике Српске, на које овом резолуцијом директно удара?
Да ли је бившим и садашњим властодршцима у Црној Гори ишчилило из памћења да су, у време насилног растурања СФРЈ, ратовали и бомбардовали Дубровник и друге пунктове и бранили се од насилника, али и 1999. учествовали у одбрани од напада НАТО-а на СРЈ ? Да ли је уласком у НАТО избрисана сва њихова кривица и сада је, уз добро владање, само потребно да осуде Србе из Србије и Републике Српске и тиме сперу своје претходне грехове? Тужна је ово судбина земље у којој изгледа више нема чојства и јунаштва, већ само сервилности према господарима рата у данашњем свету.
Како се Хрвати исмевају Цетињанима, погледајте ОВДЕ.
Извор: Политика
