"Најбомбардованија нација на свету" је нежељена титула прикађена индијанском племену Шошони и нешто што је имало поражавајуће последице по ову заједницу.
"Окупирали су нам земљу, украли могућности и сада очекују да због тога умремо. И даље покушавамо да схватимо шта нам се догодило и нађемо начин да то зауставимо, исправимо и спречимо да се још некоме догоди", рекао је Раша тудеју Ијан Забарте.
Док описује суморну судбину свог народа и сва зла која су Индијанцима нанеле власти у Вашингтону, Забартеов (57) глас подрхтава од беса. Он је предводник кампање Шошонија чији је циљ да свету открије "етничко чишћење" његовог племена.
Земља Шошона простире се од Долине смрти у пустињи Мохаве у источној Калифорнији до Јелоустона у Вајомингу. Међутим, 1951. године САД су почеле да тестирају нуклеарно оружје на западној територији Шошона, у Невади. Као резултат тога, Шошони сада могу да се "похвале" да су нација коју су највише пута бомбардовали нуклеарним оружјем на свету.
Током 40 година, у овом делу Шошони земље је изведено 928 тестова - око 100 у ваздуху и више од 800 испод земље. Резултат тога је 620 килотона нуклеарних честица у ваздуху. Поређења ради, после бомбардовања Хирошиме 1945. године, у ваздуху се нашло 13 килотона "отпада".
Забарте, који живи у Лас Вегасу али води здравствену установу у Долини смрти је због тога бесан и тужан због неправди које његов народ трпи, али у њему, наводи РТ, нема ни трунке самосажаљења.
Шошони су потписали Споразум у Руби велију 1863. године на основу ког су нека права предата влади САД. Они, међутим, нису пристали да им дају своју земљу. "Не бисмо никад потписали споразум који би резултирао нашим уништењем", рекао је Забарте Раша тудеју.
Староседеоци тврде да су нуклеарна тестирања одговорна за смрт хиљада људи, махом од рака и других болести.
Забартеов деда развио је аутоимуну болест због које му се кожа буквално "сљуштила" и касније је умро од срчаног удара. Каже да много његових рођака има пејсмејкере који су им уграђени док су били врло млади. А близанци његове рођаке умрли су када су имали 11 година.
"Моја породица има високу стопу рака тироидне жлезде, али ми немамо капацитете да све пратимо. Сједињене Државе не желе да спроведу студију и утврде последице њихових тестова по здравље становника. То би било као када би нацистичка Немачка тестирала последице својих тестова над Јеврејима. Ми то морамо сами и потребна нам је помоћ", рекао је он.
Шошони немају медицинску опрему нити компјутеризовану базу података како би пратили свој народ. Због тога не постоје подаци о смртима под сумњивим околностима. Уз то, Шошони су традиционално поносан народ који воли да говори о својим здравственим проблемима.
Иако су власти 1962. године пребациле нуклеарне тестове испод земље, ни то није било довољно да спречи последице тестова. "Вентилација је радила и не знамо какве су последице", рекао је он.
Забарте прича о инциденту Мајти оак, пропалом тесту у коме је 1986. године уништена опрема вредна 32 милиона долара. Тестирање се догодило у априлу, неколико недеља пре Чернобиља и експерти тврде да је америчка влада "пролуфтирала" подземно постројење и у етар пустила огроман проценат радијације, користећи совјетску катастрофу као покриће.
Сједињене Државе, наравно, нису једина земља која спроводи нуклеарне тестове. Велика Британија је такође користила западну територију Шошона за тестирање, Француска је користила локације у Алжиру и Јужном Пацифику за своја тестирања, а Совјетски Савез је до 1989. нуклеарне тестове организовао у Казахстану. Али, и дан данас се на територији Шошона спроводе неке тајне активности. Индијанци су успели да успоре изградњу постројења за нуклеарни отпад на планини Јука, које је планирано 1987. и чију изградњу је одобрила Обамина администрација, али не и да га потпуно зауставе.
Забарте каже да је студија Министарства енергетике за тај пројекат показатељ "културне тријаже" на основу које је једна етничка група приморана да бира између подједнако важних културних ресурса које треба да препусти за изградњу државног пројекта.
"Америчка влада намермо жели да уништи начин живота мог народа, моје породице, наше власништво, нашу свету земљу. Сједињене Државе су развиле систематски процес ентичког чишћења нас са земље како би покупили сав профит и поделили га другим Американцима", тврди Забарте.
Добар показатељ тога, за њега, је Закон о дивљим коњима из 1971. године када су политичари из Вашингтона "дефинисали наше индијанске коње као дивље и окомили се на наше ранчере који имају гарантовано право као ловци и сточари на основу споразума о држању стоке. Америчка канцеларија за земљиште оценила је да наши коњи, наша стока уништавају земљу. Исту земљу која је уништена нуклеарним тестирањем америчке владе".
Забарте каже да су Шошони остављени без икаквих извора прихода и економије. "У мом резервату нема ничега" каже Забарте који потиче из области Кавич, која се налази унутар Области 51. "Украли су им коње, средство за живот. Нема посла, нема прилика. Сједињене Државе су нам украле економију, могућност лова и риболова... Ми смо уљези на сопственој земљи", рекао је он.
Резерват је само делић земље Шошона. Отатак користи америчка влада и народ, понекад несвесни на чијој земљи живе и раде. Људи купују куће и живе на земљи Шошона али сав порез од економских активности са те земље одлази у касу САД. Шошони не добијају ни цента.
"Сједињене Државе не могу да докажу власништво али су дошли на нашу земљу и држави Невада плаћају порез и држава Невада узима тај новац и дели га свакој локалној власти осим Шошонима. Нама не остаје ниста", рекао је Табарте.
Упркос свему, каже да осећа потребу да упозори све који пролазе (или живе на територији) Шошони нације на потенцијалну опасност. "Мој деда ми је увек говорио да не шутирам земљу због радијације. Стало ми је до ових људи због оног споразума о миру и пријатељству и осећам обавезу да помогнем сваком ко пролази. И гледам их како својим офроуд возилима дижу прашину и врло вероватно се заражавају.На њиховим крововима има плутонијума", рекао је он.
Забарте каже да је свест од кључне важности. Што више људи сазна историју земље, веће су шансе да дође до неке акције која ће уродити плодом. А то би могло да значи и медицинску помоћ али и функционалну економију за нове нараштаје, која би била у складу са њиховом традицијом.
"Млади морају да науће да их не чека безбедно место за живот. Имамо ове мале резервате, колоније које су створиле Сједињене Државе. Они постоје само докле их САД финансирају. Немамо начина да преживимо на нашој земљи", рекао је он.
Али, Забарте одбија да се преда. "Имам свој понос и моја породица га има и за то се борим. Ови шупци то не могу да ми одузму".
Извор:Kurir.rs
