Руска страна је својим америчким партнерима детаљно објаснила зашто добијање правних гаранција о неширењу НАТО-а остаје императив за Москву.
„Ми смо, са своје стране, Американцима детаљно представили логику и садржајни део наших предлога, објаснили зашто је добијање правних гаранција о неширењу НАТО-а апсолутни императив, зашто обавезно треба да добијемо правне гаранције нераспоређивања одговарајућих ударних оружја поред руских граница, а које може да погађа циљеве на нашој територији и зашто покрећемо питање да би НАТО у великој мери требало да одустане од материјалног освајања територија држава које су приступиле НАТО-у у периоду после 1997. године, тј. у периоду након потписивања темељног акта Русија-НАТО“, навео је заменик министра.
Русија је такође позвала Сједињене Америчке Државе да преузму максималну одговорност, јер се ризици од могућег сукоба не могу потценити, додао је он.
Рјабков је нагласио и да се Москва нада да ће НАТО у наредна два дана схватити да дијалог о безбедносним гаранцијама не сме да се доведе у ћорсокак и да Алијанса мора да изађе у сусрет руским предлозима о безбедносним гаранцијама.
„Ако се то не деси, супротно очекивањима, онда ће се то питање разматрати и давати оцене ситуације узимајући у обзир читав низ фактора. Не предвиђајући ништа, не одређујући унапред, не покушавајући да на било који начин одредим догађаје, могу да кажем да не бих волео да се суочимо са ситуацијом да земље НАТО-а, предвођене Сједињеним Америчким Државама, направе такву грешку и поново делују и на штету сопствене безбедности и безбедности целог европског континента“, нагласио је руски политичар.
Осим тога, Рјабков је приметио да Москва види основу за постизање споразума са НАТО-ом о правно обавезујућим безбедносним гаранцијама. Он је напоменуо да се Русија залаже за наставак дијалога како се рад не би смањивао.
„Уложили смо значајне напоре да објаснимо нашим америчким колегама зашто играње ватром није у њиховом интересу, зашто се евентуално игнорисање апсолутно оправданог питања с наше стране о томе да оно што се дешавало протеклих деценија не може наставити у односима са НАТО-ом. Потребне су нам радикалне промене уопште, сам обрис наших односа, његова матрица, њен оквир“, објаснио је Рјабков.
Без напретка на тему неширења НАТО-а и неразмештања ракета у близини Русије, рад са САД на другим аспектима безбедносних гаранција биће упитан, приметио је Рјабков.
„Јасно смо истакли да без напретка по ова три кључна питања (ширење НАТО-а, нераспоређивање ракета, материјално освајање територија држава које су приступиле НАТО-у)... рад на другим аспектима, без обзира на сав њихов значај, биће упитан“, истакао је он.
„Ако САД не одустану од распоређивања потенцијала који се убрзано развија, онда ће ускоро негде у Европи то можда захтевати некин војни одговор Русије“, истакао је Рјабков.
„У лошим околностима, ове земље ће страдати. На пример, САД су раскинуле најважнији споразум и ситуација је спасена само захваљујући једностраном одбијању Русије да развије свој потенцијал кршећи овај споразум“, објаснио је он.
Како је рекао, треба схватати да се ради о једном од најопаснијих региона за размештање оружја кратког и средњег домета.
Уцене и заплашивања неће донети резултате
Према његовим речима, покушаји Вашингтона да уцени и застраши Русију су неприхватљиви и неће довести до жељеног резултата, али ће Русија наставити да покушава да се договара.
„Стално слушамо о некој цени... коју ће Русија морати да плати ако уради или не уради нешто што ти људи желе или не желе. Као да их историја ничему не учи... Такав разговор је за нас у принципу неприхватљив и неће дати резултате које траже. То су покушаји да се постави ултиматум, то су покушаји уцене и застрашивања“, истакао је заменик шефа руске дипломатије.
„Разумем да је осим санкција и уцена, у арсеналу савремене западне спољне политике мало шта остало, губи се чак и вештина преговарања, али ништа, покушаћемо да то обновимо, ако буде потребно, усадићемо им те вештине“, нагласио је он.
Москви потребне гаранције, а не обећања
Рјабков је нагласио да је неприступање Украјине и Грузије НАТО-у питање националне безбедности за Русију.
„За нас је то апсолутно обавезно – да се уверимо да Украјина никада неће постати чланица НАТО-а. Желели бисмо да се на мадридском самиту НАТО-а формула усвојена на самиту у Букурешту 2008. године повуче и замени следећом: ‘Украјина и Грузија никада неће постати чланице Северноатлантског савеза’... Досадило нам је да водимо празне разговоре, од полуобећања, од погрешног тумачења, што се често дешавало на преговорима иза затворених врата. Не верујемо другој страни. Потребне су нам бетонски чврсте, правно значајне гаранције, а не обећања, већ гаранције, са речима ‘мора’, ‘обавезно’, да никада не постати чланице НАТО-а“, објаснио је Рјабков.
О Споразуму о стратешком офанзивном наоружању
Током разговора у Женеви, Русија и Сједињене Америчке Државе покренуле су питања о будућем споразуму који би заменио СТАРТ (Споразум о мерама за даље смањење и ограничење стратешког офанзивног наоружања), али ово питање није било главно, рекао је заменик руског министра.
„Разговарали смо, на пример, о томе шта ће уследити после Споразума СТАРТ који истиче за нешто више од четири године, које теме би требало да се разрађују у исто време, шта ће конкретно радити радне групе формиране у оквиру дијалога о стратешкој стабилности. Све ово је данас дотакнуто, али није заузело главно место“, објаснио је Рјабков.
Рјабков је објаснио и да је разговор са америчком страном о безбедносним питањима био сложен, професионалан, конкретан и без покушаја ублажавања, изјавио је заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков након руско-америчких консултација о безбедносним гаранцијама у Женеви.
„Разговор је био тежак, дуг, веома професионалан, дубок и конкретан. Без покушаја да се нешто улепша, да се ублажи“, рекао је он.
Руски политичар је додао да су Сједињене Америчке Државе веома озбиљно схватиле предлоге Русије о безбедносним гаранцијама и детаљно их анализирале.
Како је истакао, Русија је на преговорима објаснила да нема никакве планове нити намере да „напада” Украјину, па с тим у вези нема бојазни од сценарија ескалације.
„Објаснили смо нашим колегама да немамо планове и немамо намере да ‘нападнемо’ Украјину, а све мере за борбену обуку трупа и снага спроводе се на нашој националној територији... Нема разлога за страх од било каквог сценарија ескалације у том погледу“, истакао је Рјабков.
„Русија не намерава да изврши инвазију на Украјину и стога се о томе не преговара“, рекао је он, говорећи о чланку у „Њујорк тајмсу“ који је писао да Русија наводно жели да замени своју „претњу Украјини“ за већу флексибилност Сједињених Америчких Држава и Запада у преговорима.
„Не очекујемо да западне земље покажу флексибилност у вези са низом наших предлога. Имамо веома чврст став о основним неотуђивим захтевима које сам врло пажљиво покушавао да објасним америчким колегама“, додао је он.
Рјабков је додао да Русија није уверена да ће САД поштовати правно формулисане споразуме о безбедносним гаранцијама, ако стране закључе договор.
„Нисам уверен. Председник је поставио питање тако да, с обзиром на негативно искуство које смо накупили током дужег времена, шема са обавезама Сједињених Америчких Држава, наравно, није идеална. Да парафразирам, преносећи значење у сопственој интерпретацији, боље ишта него ништа“, закључио је Рјабков.
Руско-амерички преговори о безбедносним гаранцијама завршени су у Женеви након скоро осам часова. Састанак је почео око 9 часова и одржан је иза затворених врата у просторијама Сталне мисије САД при канцеларији УН у Женеви. Паузе су биле само због кратког ручка.
У недељу је одржан прелиминарни састанак у формату радне вечере. Након састанка Рјабков је рекао да је разговор био тежак, али послован и нагласио да је Москва спремна да саслуша став САД, али да је конструктиван дијалог могућ само у контексту ревизије одлука будимпештанског самита о будућности Украјине и Грузије у НАТО-у.
Повод за разговоре био је нацрт споразума о безбедносним гаранцијама који је Москва упутила Вашингтону и његовим савезницима у децембру. Документ, између осталог, укључује одредбе о међусобном неразмештању ракета средњег и кратког домета у међусобном домету, одустајање даљег ширења НАТО-а на рачун бивших совјетских република и о смањењу броја војних вежби.
Извор:Rs.sputniknews.com
