Аутор: Захар Прилепин
У ствари, Руси су лаковерни као деца, Руси су увредљиви као деца, Руси су недалековиди као деца.
Повукли смо се од свуда - чак и отуда где су тражили да останемо, где су молили да останемо. Напустили смо и територије где нам нису били баш ради, али где је требало да останемо.
Напустили смо базе у Лурдесу и Камрану. Напустили смо Авганистан, напустили смо Кубу. Напустили смо све афричке земље, све своје латиноамеричке пријатеље.
Изашли смо не само из Варшавског блока, напустили смо већину бивших република СССР, иако смо у њих уложили билионе и имали право да тамо заувек останемо - у каквом год да смо статусу пожелели.
Листа је бескрајна, невероватна, на неким тачкама срамна, на другим - жалосна.
А безмало свуда одакле смо ми отишли – стигли су Американци самозадовољних лица. Са својим партнерима.
Начин на који су се тамо понашали свих ових тридесет година показао је свим здравим руским људима: не треба одлазити ниоткуда!
Русија је свељудска, свечовечна, Русија има душу за цео свет - рекао је Достојевски. А и они, јелте, воле Достојевског. У сваком случају, рекао је.
Русија се граничи са Богом, рекао је Рилке.
Ово значи да смо свуда код куће. Дакле: не затварајте - ући ћемо.
У реду, шалим се. Затварајте се, што брже.
Извор: fakti.org
