Демонстрације су почеле мирно, али су брзо пале под контролу провокатора, који су користили тајне комуникације. То је било од суштинског значаја за координацију истовремених насилних акција против унапред одређених циљева, и подразумевало комуникацију преко високотехнолошких сервера ван Казахстана.
То је спречило казахстанске тајне службе и војску да пресретну њихове комуникације, што је признао и председник Токајев, који је изјавио да „снаге реда и војска нису испуниле очекивања“, као и да је „ очигледан недостатак специјалних снага, специјализоване опреме и специјалних средстава“.
Медији кључни циљ терориста
Василеску у свом чланку за портал Волтер.нет наводи да су немири у Казахстану били одлично организовани и вођени из иностранства, а да је уредовима побуњеника било доста џихадиста из Сирије и Авганистана.
Међу провокаторима су били специјалисти за операције психолошког ратовања. Они су планирали да им приоритет буде информисање путем телевизије, али на срећу власти, терористи који су успели да заузму зграду телевизијског канала Мир нису успели да остваре контролу над телевизијским торњем Коктобе у Алматију. Чињеница да нису успели да заузму медије у Алматију била је од огромног значаја за неуспех пуча.
Василеску наводи да су постојале 2 групе: прва група Алфа, коју је чинило више подгрупа, деловала је истовремено у Алматију (најмногољуднијем граду у земљи) и у градовима на југу и западу Казахстана, са циљем да терорише становништво и спречи интервенцију снага реда. Мисија Алфа групе резултирала је заузимањем и паљењем административних зграда, пљачком продавница и банака, подизањем барикада у свим насељима и покушајем заузимања аеродрома Алма Ата. Међу борбено припремљеним и најбруталнијим терористима било прецизних стрелаца, који су убили више припадника снага безбедности.
Тактички циљ групе Алфа је био извођење крвавих напада, који би скренуле пажњу са дејстава друге групе (Браво), која је вршила селективне нападе на десетине складишта наоружања и муниције полиције и војске.
Бивши саветник председника Назарбајева, Јермуџамет Јертисбајев, верује да су терористи имали саучеснике у земљи и напомиње да је дошло до „издаје бројних званичника и припадника органа реда“. Јертисбајев је вероватно у праву јер казахстанске обавештајне службе нису успеле да пронађу доказе о тајним припремама за терористичке нападе упркос чињеници да је само у Алма Ати деловало 20.000 нападача.
Било је потребно 3-4 дана да се поново успостави ред у свим регионима, ослободе административне зграде и стратешка инфраструктура, и ставе под војну заштиту. Границе су затворене и постављено је 70 контролних тачака широм земље. Многи шефови регионалних управа и агенција за спровођење закона смењени су са својих дужности.
Међутим, казахстански председник Касим-ДЖомарт Токајев изјавио је да провокатори „ нису положили оружје". На његов захтев Русија је послала 3.000 војника у Казахстан, Белорусија 500, Таџикистан 200, а Јерменија 70. То су углавном подјединице 45. бригаде, 98. дивизије и 31. специјалне бригаде у саставу руских ваздушно-десантних снага.
Контрола кључних тачака
Подјединице 98. руске ваздушно-десантне дивизије контролишу аеродром у престоници Нурсултану, штаб Генералштаба оружаних снага и зграду телевизијског центра Казмедиа.
Независна подјединица која припада руским снагама за специјалне операције преузела је заштиту председничке палате у Нурсултану, централне банке и Националног савета за безбедност Казахстана. Подјединице 45. бригаде специјалног дежурства распоређене су на југоистоку Казахстана ради заштите специјалног аеродрома Алма Ата и заједничког оперативног центра ПВО Руске Федерације и Казахстана, такође у Алма Ати.
Остале подјединице 45. ваздушно-десантне бригаде су распоређене у источном Казахстану, у граду Уст-Каменогорск, административном центру рударске индустријске зоне на истоку земље. На северу, подјединице 31. бригаде обезбеђују безбедност објеката Казатомпрома, казахстанске националне нуклеарне компаније.
Паралелно, мале руске јединице, као што су тимови за неутрализацију психолошких операција, тимови за извиђање и психолошки рат – могли би да пруже подршку локалним јединицама за борбу против тероризма.
Дејство тих група обухвата праћење терена дроновима, прикупљање података широког спектра фреквенција, укључујући ГСМ мреже и ометање комуникације терориста. Руске ваздушне платформе такође служе као радио репетитори за казахстанску војску која делује у урбаним срединама, где зграде могу отежати пријем.
Руске ваздушно-десантне трупе такође имају још један земаљски систем монтиран на возило 8 × 8. То је РП-377ЛА Лорандит, систем који комбинује моћне станице за претрагу извора фреквенције са станицама за селективне сметње.
Друга руска група специјализована је за специјално извиђање. У овом случају циљ је инфилтрација међу терористе и прикупљање информација у циљу предвиђања будућих акција.
Као и руски контингент у Сирији, контингент распоређен у Казахстану повезан је са мрежама централизованог система МК ВТР-016 Министарства одбране Руске Федерације, који користи систем Аурига-1,2В . Стотине преносних видео мобилних мини-станица распоређених у зонама одговорности руске војске у Казахстану шаљу тајне информације у реалном времену у Москву преко руских војних комуникационих сателита. Захваљујући Хуавеи серверу, најмоћнијем на свету, ове преносе је веома тешко пресрести и ометати.
Лажни Фронт ослобођења Казахстана
Након окупације Ирака, америчке окупационе трупе су имале много посла у сукобима са сунитским наоружаним групама које су киднаповале западне грађане. Да би се инфилтрирали у ове групе, америчке специјалне снаге су организовале тајну операцију, стварајући сопствену групу "киднапера", док су "киднаповани" били обавештајни агенти запослени у медијима. Када је група (лажних киднапера) стекла одређен "углед" захваљујући видео-снимцима које су емитовали ирачки и међународни медији – привукла је пажњу правих наоружаних група, које су онда почеле да предлажу да преузму контролу над „отетим“. Тако су откривани и неутралисани припадници правих тајних група.
Руске оружане снаге показују да су извукле своје поуке из америчких иновација у борби против тајних група у Ираку. Руски стручњаци за психолошке операције закључили су да је лакше прибећи "навлачењу" терориста него тражењу. По узору на амерички модел, Руси су створили лажни „Фронт ослобођења Казахстана“ који емитује видео-снимке преко друштвених мрежа и подстиче терористичке ћелије које су учествовале у устанку да им се придруже.
Извор: Новости
