Пише: Весна Веизовић, уредник портала Васељенска
У недељу 16. јануара одржава се референдум на ком ће грађани гласати о потврђивању Акта о промени Устава републике Србије, другим речима српски народ ће бирати да ли жели да му Устав коригује Европска унија и НВО плаћеници или ће задржати онај постојећи и сачекати неко повољније време, са другим људима на челу државе и бар колико – толико више суверенитета и наде да би могуће измене ишле на општу корист читавог српског народа.
Пред само расписивање референдума посланици Скупштине Србије изгласали су закон о укидању цензуса за потребан број грађана за излазак на референдум . Што у преводу значи да је за излазак на референдум довољно да изађе троје људи да би се он прогласио легалним, односно важећим.
Нажалост, тема предстојећег референдума остала је у сенци догађаја на јавној сцени, апсолутно небитних за будућност српског народа. Између осталог и филмске потраге за несталим младићем из Сплита коју су медији преносили као да је реч о ријалитију а не о трагичном догађају, о шамару који је потресао брак Јелене Карлеуше, Новаку Ђоковићу и бројних других вести којих нашим таблоидима не мањка како би се са неке заиста битне теме скренула пажња. Што наш народ ионако недовољно политички писмен још више заглупљује и заокупља и оставља на нивоу приземности где му више зависи будућност од тога да ли је Карлеуши леви образ црвен или ће највиши правосудни систем потпуно изгубити суверенитет и прећи у руке страних НВО.
Данима пред референдум о промени Устава републике Србије одржаване су трибине са циљем да се јавност упозна са садржином нових уставних промена. Нажалост, интересовање за трибине биле су очекивано мале, до чега је као што наведох довела салва таблоидних вести, али и намерна забуна око референдума до ког су довела препуцавања на релацији власт – опозиција!
Док један део опозиције позива своје гласаче на бојкот референдума јер га је расписала неуставна скупштина, истовремено ради на предизборној кампањи за изборе у априлу ове године расписане од исте те скупштине.
Ти двоструки аршини, опозиције коју нескривено финансира запад, исти онај који је финансирао и предлог уставних измена, последица су тога да не могу јавно да изађу и кажу народу да гласају НЕ, јер би то било директно супростављање њиховим налогодавцима, али не могу да изађу ни да кажу ни ДА, јер би у том случају и подржали овај режим али и потврдили своју лојалност. Зато је бојкот, иако видно лицемерна одлука, за њих саме најбоља опција. Али не и за гласаче који су оваквим потезима слуђени.
На једној од неколико одржаних дебата поводом промене Устава, гости дебате били су и чланови радне групе за измене Устава републике Србије, између осталог и судија Апелационог суда Драгана Бољевић, која је истовремено и почасни председник невладине организације Друштво Судија Србије.
Судија Бољевић овај пут своје излагање поводом промена Устава није започела по уобичајеном принципу, између осталог и да без њих нема напретка на европском путу Србије. Да је не парафразирамо и не мењамо контекст њеног става поводом измена у којима је и сама учествовала навешћемо само један њен цитат:
„Свако ко је против уставних промена не жели да грађани имају поверење у судство и да судство буде квалитетно. Kо је против уставних промена, против је и европских интеграција“ 1
Дакле, судија Бољевић окружена са једне стране колегама који су такође чланови радне групе, а са друге колегама и малом броју заинтересованих грађана, своје излагање почела је правдањем, као да се овај пут она нашла у улози окривљеног а не у улози судије. Да не улазимо у психолошке разлоге овако видног правдања, судија је навела како она није страни плаћеник, како им нико шаптао шта да напишу у нацрту закона о уставним променама, већ су наиме добили празан папир!Она је чак више пута поновила да није финансирана од Сороша 2 и да је радила искључиво у корист српског правосуђа које покушава да деполитизује правни систем, на страну што су предстојеће промене апсолутно контрадикторне са овим изјавама и што би се у случају усвајања ових измена систем судства свео на потпуно затворену групу истомишљеника.
Који су пак сви до једног истовремено и део владиног сектора као запослени тужиоци и судије у државној служби, и истовремено чланови НЕвладиних организација као што су Друштво судија Србије, односно Друштво тужиоца Србије, чији је донатор, да не кажемо баш финансијер: Фонд за отворено друштво, ОЕБС, УСАИД.
Иако је судија Бољевић у својој невладиној организацији на месту почасног члана, њен потпис је и даље кључан, па тако и на статусу Друштва Судија Србије 4 али и на завршним рачунима и финансијским извештајима ове НВО. 5
Да то није ничија фикција или злонамерна инсинуација показују фотографије у прилогу чланка. На линкованој трибини испред тројице учесника дебате и једног од посматрача, а који су чланови радне групе за измену Устава, ваљда као део озбиљности пројекта стајала је и књига на чијим основама стоје зацртане промене Устава.
А ако би неко био заинтересован могао је отворити књигу и видети да је публикација део пројекта као допринос струке уставној реформи подржаног од стране фондације за отворено друштво.
Могуће да је разлог увода који је судија Бољевић одржала а који се није посебно тицао уставних промена, већ више њене маленкости, управо присуство књиге чији је аутор и она сама и то као члан НВО Друштва судија Србије, дакле документ који јесте Corpus delicti да је крива.
Празан папир који су добили, како су навели чланови радне групе, плаћен је Сорошевим новцем, тако да ко још може да верује да би један србомрзац попут Сороша одабрао неке часне и поштене правнике и дао им новац да напишу нове уставне промене које ће ићи у корист српском народа?
Или што би рекао један београдски адвокат:
„Кад вам о спречавању политичког утицаја на избор и рад судија, прича неко ко је у систему политичког утицаја на избор и рад судија, изабран на највише судијске функције, и то вам прича причу да ће се политички утицај на избор и рад судија спречити и отклонити тако што ће се избор и контрола рада судија поверити управо судијама које су изабране и радиле под политичким утицајем, једино што можете да му одговорите је да су смислили да „коза чува купус“.“
Зато у недељу морамо испунити дужност према себи и одбранити Устав тако што ћемо рећи НЕ!
Извор: Васељенска
