Пише: др Иван Пајовић
Одавно се стиче утисак да САД саме себе корак по корак воде у слепу улицу сукоба са Кином. Са друге стране, као да је немогуће да се избегне овај конфликт због мноштва противречности и превелике конкуренције. Велики камен спотицања је и Тајван. Ово острво Кина сматра својом територијом, а САД подржавају његову независност – врло слична ситуација као у односима са Русијом око Украјине. Тајван је сасвим близу Кинеске обале, док су САД на другом крају света и у случају конфликта само би расходи за гориво намењено флоти и армији били непојмљиво велики. Не треба помињати да је сама претпоставка војног пораза у случају сукоба за Америку просто застрашујућа, али он није немогућ.
Такође, важна је борба за превласт на тржиштима, јер се Американцима не допада што Кинези више не желе да за чинију пиринча склапају Ајфоне, већ производе своје телефоне Хуавеј, Ксјаоми… и много тога другог. Америка је превише зависна од увоза из Кине од које купује све, од доњег веша до смартфона. Протекле године трговинска размена ове две земље чинила је око 600 милијарди долара. У случају конфликта рафови у америчким самопослугама и продавницама робе широке потрошње остале би практично празне, а Кинези би овакав конфликт већ некако преживели, окрећући се свом огромном унутрашњем тржишту. И европска економија веома зависи од Кине, са којом има размену око 580 милијарди долара. Конфликт са САД изазвао би поремећај или чак потпуни прекид пословно-трговинских односа Кине и Европе.
Упркос свему томе, напетости се не смирују. Баш напротив, недавно су САД и земље Запада изјавиле да ће бојкотовати Олимпијаду у Пекингу, што говори о озбиљном заоштравању односа, али реалног конфликта за сада ипак нема.
Међутим, уколико се конфликт реално заоштри, то се може за Америку претворити у велику катастрофу, упркос војној надмоћи. То се пре свега односи на економију, али и на глобалну хегемонију. Америка већ сада има велике економске проблеме, нема новца као раније, па је приморана да укида војне базе и повлачи војску из одређених региона, као што су Авганистан, Ирак, Сомалија… Званични амерички војни расходи су између 700 и 800 милијарди долара (незванично су знатно већи због дискреционих фондова), а лавовски део тог новца одлази на одржавање мноштва војних база, којих има око 800 у целом свету. Уколико њихов број буде озбиљно смањен, САД више неће бити светски војни хегемон и претвориће се у регионалну силу на свом континенту.
Кина располаже великим количинама ретких метала који се користе практично у свим високотехнолошким поступцима производње компоненти намењених мноштву производа, од смартфона до беспилотних летелица. У случају конфликта Кина би се без сумње користила том околношћу и прекинула испоруку роба. То би изазвало заустављање производње у америчким фабрикама високотехнолошке опреме, што би учинило озбиљан удар на реални сектор који чини само око 20% укупног америчког БДП-а. Европска индустрија такође умногоме зависи од делова и компоненти које се увозе из Кине, па прекид њихове доставе никако не би одговарао европским интересима. Конфликтна ситуација могла би изазвати да се амерички савезници просто разбеже, а неки од њих окрену Русији и Кини, будући да су уз Америку само зато што је она довољно јака да их на то принуди. Такође, постоји бојазан да би фабрике у америчком власништву на територији Кине могле бити национализоване.
На крају, свој статус би изгубило оно што је за Америку најважније и једино преостало осим голе силе – то је њена валута долар, досадашњи глобални монетарни хегемон. Уколико би се због реалног сукоба са Кином економија САД срушила као кула од карата, никоме на свету више не би био потребан њихов новац нити би у њега постојало досадашње поверење. Таква ситуација изазвала би тренутни монетарни хаос на глобалном нивоу.
Може се закључити да у случају отвореног сукоба са Кином Америка практично губи све – долар, индустријску производњу, увоз роба, савезнике, светску хегемонију, а њено благостањем размажено становништво доживело би у историји незапамћену социјалну катастрофу. Наравно, и Кина би претрпела значајне штете, нарочито у области технологија, јер је мноштво кинеских производа просто копија западних. Међутим, последњих година Кинези су се научили и извештили да развијају сопствене технологије, па би се у случају конфликта сигурно снашли. Трпели би, а можда били и потпуно обустављени, кинески капитални економски и инфраструктурни пројекти у целом свету. Кина у сваком случају има капацитет да се и физички одбрани. На крају, Кина је наоружана атомским оружјем као ултимативним аргументом своје одбране, којим може одвратити Сједињене Државе од директног конфликта или им нанети неподношљиво велику штету.
Ето из којих је разлога Ентони Блинкен могући конфликт са Кином назвао катастрофом.
Извор: Правда
