Пише: др Иван Пајовић
О том „тајном пакету помоћи” пре месец дана јавила је телевизија CNN, прецизирајући да САД имају намеру да испоруче Кијеву стрељачко оружје, муницију, медицинску опрему и системе радиолокационог осматрања. Према речима неименованог америчког дипломате, додела ове помоћи није раније била планирана, а укупан обим војне помоћи коју су САД упутиле у 2021. години износи рекордних 650 милиона долара.
Своје учешће у наоружавању Украјине жури да спроведе и Лондон. Прошле седмице Британија је објавила вест о испоруци противоклопних система. Британски министар одбране Бен Волс у интервјуу листу Daily Mail изјавио је да је могућа испорука Кијеву додатних количина наоружања. „Помагали смо им да повећају војне потенцијале током последњих осам година и решили смо се на тај корак због опасности од руске агресије”, појаснио је он. Према његовим речима, Лондон ће испоручити Украјини лако противтенковско оружје и упутити „невелики број” британских стручњака ради обуке у употреби испоручене технике. Он није рекао тачно о каквом се оружју ради, само да је оно намењено искључиво одбрани и не представља опасност за Русију. Ипак, из украјинских медија цури информација да је реч о савременим противтенковским бацачима NLAW (Next Generation Light Anti-tank Weapon). To je британско-шведски систем сличан противтенковском преносивом систему Javelin, aли лакши и мањег домета.
Занимљиво је да се и прибалтичке републике припремају Кијеву испоруче део својих потенцијала америчког наоружања. Оне су се обратиле САД са молбом да им одобри предају део њиховог оружја америчке производње Украјини (таква процедура предвиђена је правилима контроле извоза САД) и тај захтев им је одобрен од стране Стејт Департмента. Према подацима Reuters-a, Естонија ће испоручити противоклопне ракете системa Javelin, а Литванија преносне противавионске ракете типа Stinger.
Чешка се припрема да испоручи Украјини артиљеријску муницију, што је објавила њихова министарка одбране Јана Цехмајстерова. Према њеним речима, испорука артиљеријске муниције за украјинску војску представља облик солидарности са Кијевом у условима велике затегнутости на граници са Русијом.
Обуздавању Русије би требало да послужи и гомилање трупа НАТО пакта на источним границама алијансе. Такву могућност споменуо је амерички председник Џо Бајден, мислећи на Пољску и Румунију. Преговоре о повећању контингента НАТО трупа на својим територијама воде Летонија, Литванија и Естонија, што је јавности дала на знање естонска премијерка Каја Калас.
По страни се изгледа држи Немачка. Британски транспортни авиони који су доставили 18. јануара оружје Украјини нису летели преко Немачке, већ су је заобишли преко Данске и Пољске, јер су Британци претпоставили да ће Берлин забранити коришћење свог ваздушног простора за доставку војног материјала Украјини. Немачка министарка иностраних послова Аналена Бербок је после сусрета са америчким државним секретаром Ентонијем Блинкеном нагласила: „Немачка традиционално заузима уздржану позицију по питању продаје оружја регионима у конфликту”. Украјина је разочарана таквим ставом Берлина. Амбасадор Украјине у Немачкој Андреј Мељник изјавио је како они очекују да од Немачке добију борбене бродове и савремене противавионске системе. Он је не једном упозоравао Берлин о „озбиљним последицама за билатералне односе” у случају немачког одбијања да испоручи оружје. Са исто тако оштром критиком Берлина иступио је прошлог месеца и украјински министар одбране Алексеј Резњиков.
Као одговор на овакве поступке, Министарство иностраних послова Русије окривило је запад за милитаризацију Украјине, изразивши бојазан да ће то дати Кијеву „кард бланш” за спровођење војне операције против отцепљених региона Донбаса и Луганска.
Теоретичар позоришта Константин Станиславски је рекао: „Ако се у првом чину представе појави пушка, у трећем чину она ће сигурно опалити”. Када је у питању ситуација у Украјини, остаје за сада отворена нада да се правило о тећем чину ипак неће остварити.
Текст је писан искључиво за портал Правда, преношење је забрањено без сагласности редакције.
Остале текстове др Ивана Пајовића читајте ОВДЕ.
Извор: Правда
