Али рат је у ствари можда већ почео, наводи се у анализи ББЦ-ја.
Колумниста британског јавног сервиса Џонатан Маркус истиче да свим светским медијима доминирају наслови о све већој могућности отвореног сукоба, постављају се и сва могућа питања, а најважније је – хоће ли Русија напасти?
ли, ако се руски председник намерачио за тај напад, може ли дипломатија да спасе ствар? "Али, ми не можемо ући у главу Владимира Путина", пише Маркус, па поставља следеће, логично питање, како ћемо знати да је рат уопште почео?
Као одговор на то питање понудио је и неколико одговора.
Тенкови, ракетирање
Најпре, масовна инвазија тенкова на територију Украјине, или ракетирање украјинских позиција свакако би било најлогичнији одговор. Први би аларм упалили Украјинци, али војни сателити Западне алијансе морали би и пре тога да детектују неко померање руске војске у том правцу.
Али да бисмо на прави начин дошли до одговора на питање како ћемо знати да је почео рат морали би да сагледамо целокупан конфликт између Русије и Украјине, али и то шта све Путин има на располагању и шта од свега тога користи. Онда имамо одговор на то питање – рат је можда већ почео.
Војни притисак
Практично Русија је одавно окупирала Крим, који је био део Украјине и пружа огромну подршку побуњеницима у региону Донбаса.
Тада се већ догодио оружани сукоб, а спорадично пуцање одјекује и сада тим регионом, иако обе стране кажу да се залажу за мирно решење сукоба.
Претња силом
Истовремено, постоји и континуирана претња Русије да ће на границу с Украјином довести огроман број војника и велике количине опреме.
Борбене формације руске војске које су постављене око Украјине су “изузетне”, а то укључује и размештање руских трупа и у Белорусији, која се такође граничи с Украјином и која Москви омогућава још један пут да “ускочи” у Кијев.
Иако Москва каже да је реч само о рутинској вежби, оно што су Руси послали у белорусију све је само не обична војна вежба, сматра аутор текста.
Наводи се и да је на друштвене мреже постављен огроман број видео-снимака који показују управо руске трупе које се крећу ка Белорусији и Украјини.
Стварање наратива
Русија има још једно оружје – стварање наратива “није ту Украјина жртва, ми смо”.
То је наведено и документовано у низу списа које су предате врху НАТО, због чега та Алијанса хитно жели да направи нову сферу утицаја.
Русија с једне стране нашироко прича о контроли наоружања, учествује на самитима, али сви знају да од тога нема ништа и НАТО то зна.
Али руски наратив има још један смисао, не само тај шта Руси мисле, него шта мисле сви људи на свету када читају вести о Украјини И Русији.
А по свим независним анализама, Русија се спрема за рат, без обзирана то шта каже Кремљ.
Субверзија
Постоји ту још једно оружје на располагању – сајбернапади. Доказ: Недавно су хаковани сајтови свих украјинских министарстава.
Али не постоји ниједан доказ који води до Москве, за сада. Ипак, бројни аналитичари сматрају да је тај “сајберелемент” и те како важна карика у сукобу Украјине и Русије.
Али мутна је линија између рата и мира
Када је Русија заузела Крим 2014. чули смо разне чудне изразе као што су “сива зона”, “хибридни рат”, све само да се некако све то не оцени као војна инвазија.
Али нема сумње ко је икако узео Крим, и то на на класичан, старински војни начин, пише ББЦ.
Све је то стављено у “сиву зону конфликта” – замагљивање оне јасне границе између рата и мира.
С тим да Запад то тако не гледа. Русија, с друге стране, има сопствену софистицирану доктрину, у оквиру које рат и мир види као континуитет у оквиру ког се примењују различите стратегије, некада појединачно, некада спојено, али увек имају исти циље.
И зато је ултимативно јасно да је рат већ почео, закључује се у тексту.
Извор: Б92