Додао је да поготово „нема позитивне реакције поводом главних питања“. А то су: неширење НАТО на исток и „неразмештање ударног наоружања које би могло да угрози руску територију“.
Функционер горњег дома руског парламента Андреј Климов оценио је да се Бајденова администрација веома боји да ће отварање преговора са Русијом републиканци почети да тумаче као слабост Беле куће. Зато, по његовом мишљењу, и инсистирају да Москва не објављује одговор из Вашингтона на руски „безбедносни ултиматум“.
Американолог Дмитриј Дробњицки открива:
„Одговор САД Москви вероватно садржи захтев да се главни преговори о безбедносним гаранцијама одложе за новембар. Због америчких конгресних међуизбора. Очито је да Бајденовој Белој кући веома недостаје време за формирање става о руским захтевима који се тичу безбедносних гаранција“.
Дробњици додатно указује: „У Белој кући нема командног монолита, па је највеће питање за САД ко је написао одговор Русији? Према Блинкену, коначну верзију документа утврдио је Бајден, али ко је асистирао америчком лидеру? Рон Клајн или Џејк Саливан? То су утицајни људи са различитим погледима на спољну политику, тако да ово питање није без основа“.
Огласио се и амерички генерал-потпуковник (у резерви) Дејл Дејли у чланку за National Interest који је написао заједно са војним консултантом Џејмсом Фарвелом. У којем отворено саветује Вашингтону да објави да Украјина и Грузија неће постати чланице НАТО:
„Те две земље немају право да саме уђу у НАТО, њихово чланство је могуће само по позиву. Западним безбедносним интересима није неопходно да оне постану чланови алијансе. Запад не треба да им даје двосмислене наговештаје да Русија не би сматрала да су односи са њима једнаки чланству у блоку“.
Додатно су указали: да Украјина треба да има неутрални статус, какав има Аустрија.
Украјина се 2014. одрекла свог ванблоковског статуса, а 2019. је усвојила амандмане на Устав који фиксирају њенкурс ка придруживању Европској унији и Северноатлантском савезу.
Извор: Fakti.org
