На почетку предавања, профосор Ковић је објаснио да нема јединствене теорије нације.
– Ријеч нација је релативно нова, ми имамо ријеч народ и подразумијева критеријуме за бивање нацијом које потичу са Запада. А као што знате наш народ баш и не одговара томе што Запад сматра нацијом, ми смо ипак мало другачији… – истакао је.
Професор Ковић се између осталог позвао на историчара умјетности, Жарка Видовића који је у неким својим дјелима описао је Србе као завјетну нацију… Разлог томе је што много тога у њиховим предањима, култури, цркви, вјеровањима говори о томе.
– Суштина националног идентитета је у ствари у предању, у култури, зато је то етно-симболизам. Постоје симболи који нас чвршће уједињују него језик – казао је он.
Ковић сматра да је код завјета ријеч о заједници која се заједно моли. У таквим завјетним нацијама све долази одоздо за разлику од хијерархијских нација гдје све долази одозго.
Додао је и да је сагласан да су завјетне заједнице сјећања, али да су и заједнице садашњости и будућности.
Језик, вјера и памћење су три ослонца српске нације, сматра Ковић.
– Када је у питању српски језик, ситуација је катастрофална, не залажем се за то да се свађамо са Бошњацима, Црногорцима или Хрватима и вичемо „то је српски језик“… Свако има право да се изјашњава како жели, али нема право да мијења историју- изјавио је професор.
Појаснио је да није за одбацивање латинице, али се мора знати шта је главни ток српске културе.
Ковић је истакао важност Српске Православне Цркве у очувању историјског сјећања.
Завјетни народи Јермени, Јевреји и Срби су преживјели геноцид, нагласио је професор. Он је објаснио да нико при здравој свјести не може поредити Сребреницу и Јасеновац.
– Народ који је претрпио 3 геноцида у 21. вијеку имао два антифашистичка покрета, сада се проглашава геноцидним. Кључна тема нашег сјећања је то што сваки народ има неке упоришне тачке у свом сјећању. Од огромне важности за нас је сјећање на геноцид. Прије свега на Јасеновац и НДХ – рекао је Ковић.
– Завјетни народи имају свијест о изабраности која другима може да засмета. Они само желе да задрже себе… јер изгубили су државу, раселили се и само желе да задрже то што јесу, попут Срба у 15. и 16. вијеку – додао је.
Када је у питању будућност српског народа, Ковић истиче да је песимиста на краће стазе, али оптимиста на дуже. Додао је да се ситуација у свијету мијења, али да морамо бити стрпљиви.
– Чекајмо и спремајмо се – рекао је професор Ковић.
Објаснио је да ће на Западу увијек на Србе гледати као на „мале Русе“.
– Тамо гдје је вјера ту се рађају дјеца. Човјек који вјерује зна да не живи само за себе… кључна је духовна криза нашег времена и повратак завјету је макар један од најважнијих одговора, на демографски проблем – поручио је Ковић.
Организатор и домаћин овог инспиративног предавања је Студентска организација Факултета Политичких наука БЛ.
Послије предавања велики број студената остао је да се поздрави и фотографише са професором Ковићем.
Извор: Новости
