Лидер је онај ко располаже неупитним ауторитетом, њега уважавају и неретко га се и боје. Поткопати ауторитет лидера могуће је само демонстирајући његову слабост и његову неспособност да одговори на изазове.
Управо је Русија прошле године нанела седам удараца Америци као светском лидеру и ауторитету. Без преувеличавања, цела међународна заједница је са интересовањем и задовољством посматрала како САД мало по мало губе остатке своје некадашње величине и ауторитета. Само пар година раније било је незамисливо игнорисање и неиспуњавање директива и оштрих наређења који долазе из Вашингтона.
А шта се сад догађа?
Прво, договори Русије са земљама ОПЕК-плус. САД су бучно захтевале повећање обима производње нафте, али на те захтеве нико није обратио пажњу. Ове земље су одмахнуле руком на вашингтонске захтеве и наставиле да раде по свом. Америка је морала да прихвати новостворену ситуацију и почела да продаје нафту из стратешких резерви, што је својеврсни облик понижења које је доживела.
Друго, уништење тзв. грађанских организација и руске опозиције финансиране од стране САД. Очајни покушаји да се забрани Русији да спречава рад „професионалних заштитника људских права” и грађанерских хиперактивиста само су долили уље на ватру. Такозвани активисти разбежали су се којекуда: у Грузију, Украјину, Литванију… На забринутост из Вашингтона у Москви нико није обратио пажњу.
Треће, довршавање изградње пројекта „Северни ток 2”. Шта се све није чуло са америчке стране: градња гасовода никада неће бити довршена, нећемо дозволити, ми забрањујемо, у цевима ће остати само ваздух… Претило се разним застрашујућим суперсанкцијама. И... на крају се ништа није догодило. Хегемону као да је боље било да ћути, не ради ништа. Али не... морао је показивати „ко је газда”. Узалуд. Немачка се сада због поступака хегемона и његових агената унутар немачке владе налази у великом, наизглед нерешивом енергетском и привредном проблему који може решити само пуштање у рад гасовода „Северни ток 2”.
Четврто, дезорганизација рада америчке амбасаде у Москви. Американци су навикли да на њихове дипломатске изјаве налик агресивним испадима нико не одговара. Русија је сада почела тако да одговара на ове провокације, да је амерички амбасадор принуђен да ради мноштво послова за које тренутно нема адекватне службенике. Амбасада је скоро празна, нема ко да се бави обавештајним радом, нема ко да координира рад руске опозиције, јер се и она практично разбежала. Зар је и тако нешто могуће? Очигледно да јесте.
Пето, министар иностраних послова Русије оштро је променио реторику. Уместо уобичајених дипломатских фраза које се иначе користе, почео је ствари називати својим именима: мешање у унутрашње ствари суверене земље, агресија, државни преврати, финансирање опозиције и невладиног сектора... већ одавно свима очигледне поступке досадашњег хегемона. Обмана се назива обманом, провокација се назива провокацијом… и то ниједна земља на свету себи није допуштала, осим Кина, која је први пут ове године почела да се користи управо таквим, истим терминима.
Шесто, „руске црвене линије”. До сада нико Американцима није смео да поставља ма каква ограничења деловања. Само годину дана раније тако нешто сматрало се потпуно немогућим. Буквално пред саме разговоре са председником Путином, амерички председник је гордо изјавио да неће прихватати постојање ма каквих црвених линија. Ипак, реалност је морала да се прихвати, црвене линије ће се наћи на столу преговора.
И седмо, примораност на преговоре. Каква је била прва америчка реакција на руски предлог? Ми нећемо никада… Ми нећемо ни по коју цену… Ко је уопште та Русија… А ево већ данас имамо датум и место заказаних преговора.
Свет је очигледно почео да се навикава на неочекиване потезе Русије, који један за другим разарају ауторитет такозваног светског лидера. Ултимативни захтеви за организовање преговора о безбедности шокирало је многе земље, које су схватиле да за Русију очигледно не постоји ништа немогуће и са интересовањем посматрају како ће се сада понашати хегемон на издисају.
Постоји пословица која каже: „Руси дуго седлају, али брзо јашу”. Да ли је Русија у поново у седлу као значајан геополитички субјект видеће се већ после заказаних преговора.
Текст је писан искључиво за портал Правда, преношење је забрањено без сагласности редакције.
Остале текстове др Ивана Пајовића читајте ОВДЕ.
