Према неименованом израелском извору чије наводе преносе ЦНН, прва фаза подразумева евакуацију града Газе и проширење дистрибуције хуманитарне помоћи, са роком до 7. октобра 2025. Датум је намерно због симболике ради – тада ће се навршити две године од напада који је предводио Хамас, а који је покренуо рат.
Иако ће се хуманитарна помоћ у почетку значајно повећати, према другом израелском извору, неће се дистрибуирати унутар самог града Газе како би се подстакло становништво на евакуацију.
План предвиђа трајање до пет месеци и фокусира се на преузимање само града Газе, без околних кампова, што је ужи обим у односу на потпуну окупацију енклаве. Ипак, обухвата принудну евакуацију скоро половине становништва, а израелска војска већ контролише око 75 одсто територије енклаве.
Генерали израелске војске против окупације града Газа
Према израелским медијима, у кабинету је постојао и алтернативни план, који су безбедносни министри убедљивом већином оценили као недовољно ефикасан – сматрали су да не би довео ни до пораза Хамаса, нити до повратка талаца.
Овај план, према наводима, представио је начелник Генералштаба ИДФ-а, генерал-потпуковник Ејал Замир. Он је упозорио да би окупација Газе могла да гурне Израел у „црну рупу“ дуготрајне побуне, хуманитарне одговорности и већег ризика по таоце. Замир је такође указао на опасност од погоршања хуманитарне кризе и међународних последица ескалације сукоба, као и на ризик за преосталих 50 талаца, од којих се верује да је 20 још увек живо.
Уместо потпуног заузимања, он је предложио ограничену операцију фокусирану на опкољавање града Газе и других кључних области. Међутим, кабинет је његов предлог одбио, а Нетањахуова канцеларија саопштила је да такав план „не би постигао пораз Хамаса нити повратак талаца“.
5 тачака Нетањахуовог плана
Нетањахуова канцеларија је на мрежи X објавила да је безбедносни кабинет већином гласова усвојио оно што је он назвао „пет принципа за окончање рата“. То су:
Разоружавање Хамаса
Повратак свих талаца – и живих и мртвих.
Демилитаризација Појаса Газе
Израелска безбедносна контрола над Појасом Газе
Успостављање алтернативне цивилне администрације која није ни Хамас ни Палестинска самоуправа
Како је почео рат у Гази?
Сукоб у Гази поново је ескалирао након што је 7. октобра 2023. године Хамас извео изненадни и масовни напад на Израел. Милитанти су пробили границу из Појаса Газе, упали у израелска насеља и војне базе, те извели ракетне нападе на више градова, укључујући Тел Авив и Јерусалим. У нападу је убијено око 1.200 људи, углавном цивила, а око 250 особа је отето и одведено у Газу као таоци. Израел је на то одговорио проглашењем рата и покретањем широке војне офанзиве с циљем уништавања Хамасове инфраструктуре и ослобађања талаца.
Од тада, рат у Гази траје без прекида, а израелска војска је током 2023. и 2024. године спровела низ копнених и ваздушних операција које су довеле до великих разарања и губитака међу палестинским цивилима. Газа је суочена с тешком хуманитарном кризом – хиљаде мртвих, стотине хиљада расељених и готово потпуна девастација инфраструктуре. Истовремено, међународна заједница је све више изражавала забринутост због размера цивилних жртава и блокаде која спречава довољан доток хране, воде и медицинске помоћи. До августа 2025. сукоб је ушао у продужену фазу, са повременим интензивним борбама и сталним преговорима о прекидима ватре, али без трајног политичког решења.
Извор: Нова.рс
