Она је у самом старту истакла неколико врло битних чињеница, пре свега по чему се разликује покрет „Заштитимо Јадар и Рађевину“ од бројних еколошких покрета који су се појавили последњих неколико месеци и који захваљујући великој пажњи режимских медија гуше истинску народну борбу за чисту и здраву Србију, у овом случају конкретно Јадар и Рађевину, који су сасвим сигурно невидљива али опипљива граница коју страним рударским компанијама не смемо дозволити да пређу!
„Сам назив је другачији, ми се зовемо „Заштитимо Јадар и Рађевину“зато што су обе те регије које су административно различите регије, али по природи функционишу као природна целина. У питању су Јадар и Рађевина. Некако то Рађевина је у последње две године, од како се ми бавимо уопште овим проблемом и колико ова борба траје за сад, запостављена. А неоправдано је и не би требало, јер најмонструознији део пројекта Јадар је намењен Рађевини и ради се о депонији која би требало да окупира 360 хектара укупно са подземном депонијом. То ретко који медиј желе да пренесе, ретко се уопште чује назив Рађевина и ретко се уопште чује о тој депонији, јер медији форсирају једну депонију која је површине 19, 5 хектара, која је намењена за подручје Јадра.Што је свакако сама по себи монструозна идеја.“
Марија је додала да Пројекат Јадар није једини проблем ове земље.
„Проблема је јако много; Бор, Зрењанин, Смедерево, Велики Црљани, Kопаоник…Ево сада прете да се отворе рудници на Хомољским планинама, погледајте колико простора у медијима добијају сви ти други проблеми, готово ништа. Kонстантни проблем загађења ваздуха који постоји и пре Рио Тинта и након Рио Тинта. Знате негде ова тема и људи који је користе, зарад ситних политичких поена, они су успели да успеју да негде сакрију све ово што се дешава у земљи и што је велика штета, дакле не само нашем покрету, већ свим другим покретима и искреним и правим борцима у земљи.“
Она се такође осврнула и на бројне друге зелене организације које се баве овом темом само из разлога јер на тему екологије могу да узму извесне грантове од страних НВО и питала како је могуће веровати људима који се финансирају од организација које су финансијски повезане са компанијама које желе да ископавају руднике у нашој земљи.
На констатацију водитељке да су они једино удружење које није присуствовало чувеној Вучићевој посети Недељицама Марија је рекла да сматрају да је он са своје позиције председника републике Србије ненадлежан за ово питање.
„Сести за било ким за преговарачки сто, па и са њим, би значило да се на тај рудник пристаје, само је питање шта и како. А ми не желимо мораторијуме на 10 или 15 година, ми желимо да се тај пројекат трајно укине.“
Удружење „Сачувајмо Јадар и Рађевину“ поднело је жалбу и Бенској конвенцији. О вери у успех жалбе, мање познатом пројекту Јадар 2, бројним другим детаљима који нису познати јавности можете погледати у емисији.
Извор: Vaseljenska.net
