Пише: др Иван Пајовић
Одлуку о постепеном укидању нуклеарне енергије и преласку са фосилних горива на обновљиву енергију први пут је донела влада левог центра Герхарда Шредера 2002. Његова наследница, Ангела Меркел, поништила је своју одлуку да продужи животни век немачких нуклеарних електранa због катастрофе у Фукушими 2011. у Јапану и одредила је 2022. као крајњи рок за њихово затварање.
Три реактора који се сада затварају први пут су пуштени у погон средином 1980-их. Они су обезбеђивали електричном енергијом милионе немачких домаћинстава скоро четири деценије. Једна од електрана — Брокдорф, која се налази 40 километара северозападно од Хамбурга на реци Елби — постала је посебно жариште антинуклеарних протеста који су били подстакнути катастрофом у Чернобилу 1986. године у Совјетском Савезу. Друге две електране су Гронде, 40 километара јужно од Хановера, и Гундреминген, 80 километара западно од Минхена. Преостале три немачке нуклеарне електране — Емсланд, Изар и Некарвестхајм — биће искључене до краја 2022.
Део јавности у Немачкој је тражио да се преиспита одлука о укидању употребе нуклеарне енергије јер електране које већ раде производе релативно мало угљен-диоксида. Заговорници атомске енергије тврде да она може помоћи Немачкој да испуни своје климатске циљеве за смањење емисије гасова стаклене баште.
Међутим, немачка влада је прошле недеље саопштила да затварање свих нуклеарних електрана следеће године, а затим постепено укидање употребе угља до 2030. неће утицати на енергетску безбедност земље или на њен циљ да као највећа европска економија постане „климатски неутрална“ до 2045. године.
„Масивним повећањем обима обновљиве енергије и убрзавањем ширења електричне мреже можемо показати да је то могуће у Немачкој“, рекао је министар економије и климе Роберт Хабек.
Обновљиви извори енергије испоручили су скоро 46% електричне енергије произведене у Немачкој 2021. године. Угаљ је чинио више од 51%, према подацима Института Фраунхофер.
Неколико немачких суседа је већ укинуло нуклеарну енергију или најавило планове да то учине, али други се и даље држе те технологије. Нуклеарни раскол изазива забринутост у Европи. Француска планира да изгради нове реакторе, а Немачка се одлучила за природни гас као „мост“ док не буде доступно довољно енергије из обновљивих извора, а обе стране инсистирају да се њихови извори енергије класификују као одрживи и еколошки прихватљиви.
Иако ће нека радна места бити укинута, компанија RWE саопштила је да ће више од две трећине од 600 радника у нуклеарној електрани Гундреминген наставити да ради након гашења све до 2030-их. Немачке нуклеарне компаније добиће скоро 3 милијарде долара за превремено затварање својих електрана.
Министарка животне средине Штефи Лемке одбацила је сугестије да би нова генерација осавремењених нуклеарних електрана могла да подстакне Немачку да поново промени курс.
„Нуклеарне електране остају високоризична постројења која производе високо радиоактивни атомски отпад“, рекла је она за медијску групу Функе.
Тек треба да се донесе коначна одлука о томе где ће се складиштити радиоактивни нуклеарни отпад накупљен у немачким електранама. Стручњаци кажу да ће неки материјали остати опасно радиоактивни током хиљада наредних година.
Текст је писан искључиво за портал Правда, преношење је забрањено без сагласности редакције.
Остале текстове др Ивана Пајовића читајте ОВДЕ.
Извор: Правда
