Бавите се тематикама које негују српску историју и децу упознају са важним али и потресним периодом наше историје, како сте се определили за то?
Зато што тога скоро да и нема, а из модерне српске историје нема ама баш ништа за децу. А људи су то желели, то смо јасно видели када смо објавили књигу „Српски јунаци од Косовског боја до Кошара“ где су се по први пут у књигама за децу појавили јунаци модерних ратова за одбрану српског народа 1991-1999.године. На то су људи нарочито позитивно реаговали јер су то лично проживели, проживели су медијску сатанизацију српског народа за коју су знали да је лаж, и желели су да њихова деца и унуци чују праву истину. Прва дечија књига о битки на Кошарама је био природан след ствари, јер је то најпознатија битка у српској модерној историји, и многи су нам се буквално захваљивали што смо такву књигу објавили, мада је било и напада, па је чак написан и један текст против ове књиге у једном часопису. Можете мислити текст против дечије књиге? А Жене јунаке Великог рата смо објавили да покажемо женску љубав према својој отаџбини и народу, јер је и данас, можда нарочито данас, много жена које су велики родољуби. Сви ти мушкарци и жене су прави узори за нашу децу. Што би рекао Милан Бојић, аутор књига Српски јунаци и Кошаре, да Американци имају само део таквих подвига не би се могло живети од холивудских филмова о томе, а ми ћутимо. Доста више ћутања!
Негујете лепу књижевност, издали сте Приче о доброти, Приче о мајци, Кад је цар био мали и слично. Шта желите да поручите овим књигама, какву поруку да пошаљете?
Да је лепота и доброта и даље права храна за дечију душу. У поменутим књигама желели смо да истакнемо наше традиционалне врлине и вредности, пре свега веру, храброст, помагања људима у невољи, међусобну љубав у породици. То су вредности којима треба надахњивати нашу децу, како би порасла у људе пуне вере, љубави и храбрости, и сами тада постајали узор доброте и врлине новим генерацијама. А не да уместо тога од деце када порасту добијемо људе пуне антиврлина, на чему се озбиљно ради.
У времену када се брзо живи и деци се сервира само брза забава, колико има простора за књиге које носе снажне поруке?
На први поглед мало, али први поглед зна да завара. Добили смо доста повратних информација о томе да деца јако воле да им се читају Приче о доброти, да је било деце која уопште не воле да читају а тражили су да им се обавезно купи наставак ове књиге чим изађе ( и тако су нам дали идеју да је и направимо, па је поменути наставак врло скоро и објављен). А сами смо присуствовали томе да се после једне промоције књиге „Српски јунаци од Косовског боја до Кошара“ деца која су читала приче током промоције после тога играла узимајући имена Јагуара и Грубог , јунака са Кошара из једне од прича у књизи. Примера је јако много, тако да ми се чини да је проблем у слабим и неинспиративним темама које преовлађују у данашњој литератури за децу, и порукама и поукама које носе, односно чини ми се уопште и не носе. Деца желе доброту, храброст, врлину, она желе велике узоре, а нуде им се, част изузецима, празне приче и ликови без ичега великог у себи. Ми ћемо покушати да ту празнину надоместимо, и деци понудимо велике узоре, јаке карактере, велике личности и догађаје које ће памтити цео живот.
Поред лепих и едукативних прича, Ваша издања красе и веома лепе илустрације, колико Вам је важно како ће Ваша издања да изгледају?
То нам је изузетно важно, јер данашња деца свакодневно могу да виде на стотине цртаних филмова одличне продукције, и стога је њихов укус за визуелно јако изоштрен и деца данас по том питању имају врло високе стандарде. И ако би ми наше одличне приче поставили поред илустрација које би биле далеко испод стандарда на који су данашња деца навикла онда би добили то да скоро нико од деце те лепе приче не би читао, јер би их одбиле слабе илустрације. А ако су илустрације добре онда се деца заинтересују за те слике, па их те слике потакну да прочитају и саме приче. А и те приче морају бити написане у складу са потребама данашње деце која много мање читају него некада, што значи да буду кратке, пуне догађаја, акције али пре свега позитивних емоција.
Како сте дошли на идеју да се бавите издаваштвом и како бирате књиге које ће се наћи под Вашим окриљем?
На идеју сам дошао онда када ми у највећој београдској књижари 10 минута продавачица која се тамо води као најбољи познавалац дечије литературе, и како ми сама рече има мало дете коме сваки дан чита, није могла наћи неку књигу за дете од око 4-5 година са неком лепом поруком и/или поуком. То је стварно било неприхватљиво, па смо кренули да тражимо да ми нешто објавимо. Кренули смо да тражимо прво у Русији, јер су већи од нас, много више читају, сличног су кода као ми, па смо веровали да ћемо нешто тамо наћи. Када смо по препоруци из Русије објавили нашу прву књигу „Приче о доброти“ реакција родитеља, бака и дека, тетки и стрина, које су нам се захваљивале што смо објавили такву књигу, које су плакале на промоцијама при читању одломака из књиге, и реакције деце које сам напред навео су нам показале да смо погодили шта људима, а пре свега деци треба. Схватили смо да за нашу децу има јако мало књига који носе наш, српски, код, већ да се у књижарама могу наћи пре свега преводи са Запада, који носе један потпуно другачији код. И многи су, немајући избора, куповали такве књиге, али су туговали. Наша мисија је да разагнамо ту тугу својом едицијом „Добро дете“, и стога српској деци представимо књиге као што су Приче о доброти, Приче о мајци, једина дечија прича Св.Владике Николаја Велимировића под називом Кад је Цар био мали, затим о нашим великанима и биткама - Српски јунаци од Косовског боја до Кошара, Жене јунаци Великог рата, Кошаре: нови Косовски бој, за средњошколце роман Небо је граница, које све можете видети на www.dobrodete.rs. Све те књиге ће помоћи да се код српске деце формира српски код, заснован на три највеће српске вредности - православљу, отаџбини и породици.
Шта можемо да очекујемо у наредном периоду? Да ли нам спремате нека нова издања?
Понекад се уморимо, јер смо мали, мало нас је, а изазови су огромни, али када нам људи који се сретну са нашим књигама кажу да им много значе ове књиге и да и сами уживају да их читају деци, када чујемо како деца добро реагују на приче из наших књига, када хероји са Кошара кажу на промоцији у Руском дому да им је наша дечија књига о битки на Кошарама јако важна, јер сада знају да ће се њихова велика жртва преносити новим поколењима, како да станемо? И стога и нећемо стати, а позивам све да нам се придруже, макар у молитвама. Свака помоћ и подршка нам значи, јер имамо јако много идеја, јер се деценијама на овом пољу за децу није ништа радило, а неки пројекти које до сада нико није обрађивао су у припреми. И надам се ускоро ћемо све којима је српски код на срцу поново обрадовати. И не само њих већ и децу коју воле, јер без деце која носе српски код ми ћемо нестати као народ са лица земље. То никако не смемо да дозволимо!
Извор: Правда
