Пише: Игор Дамјановић
Прије неколико дана експлодирали су гасоводи Сјеверни ток 1 и 2. Експлоатација Сјеверног тока 2 практично није ни почела, ЕУ блокирала је административним нормама његово пуштање. Спора нема да је ријеч о диверзији, што би требало да значи да је ово најтежи безбједносни инцидент на територији Западне Европе од краја Другог свјетског рата.
Око 800 милиона кубних метара гаса које је истекло у басен Балтичког мора пријети да изазове еколошку катастрофу без преседана. По ономе што је саопштено непосредно након експлозије поправка гасовода у догледно вријеме је немогућа, а може се десити и да трајно остане ван функције. Неспорно је да је уништење гасовода на великој дубини могла да изврши само нека моћна војна сила, примјењујући ново софистицирано оружје. Због ће њену умијешаност бити веома тешко доказати. По свој прилици гасовод је уништен подводним дроновима. У савременом ратовању дронови постају све важније оружје, не само у ваздуху, већ по свој прилици и у води.
Руско државно тужилаштво отворило је истрагу о инциденту по дјелу међународног тероризма. Михаил Подољак, савјетник Владимира Зеленског, оптужио је Русије за уништење гасовода и навео да је послије Украјине извршила „агресију и на територију ЕУ“. Западно медији у нешто блажој форми од кијевских званичника такође су оптужили Русију. Међутим, бивши пољски шеф дипломатије и актуелни европарламентарац Радослав Сикорски објавио је твит са поруком у којој се САД захваљује за уништење гасовода. Сикорски се иначе од самог избијања руско-украјинског рата залаже да се у њега непосредно укључи НАТО војска.
Оптужити Русију да је уништила властите гасоводе, у чију изградњу је уложила преко 20 милијарди долара и просула 800 милиона кубних метара властитог гаса представља апсурд какав се на територији Европе није чуо читавих 83 године, од 1. септембра 1939, када је Хитлер оптужио Пољску да је напала њемачку војску у слободном граду Данцинг (данашњи Гдањск). За било које кривично дјело класична полицијска истрага креће од питања ко је од тога имао корист? Одговор на ово базично истражно питање могао би да обухвати 3 земље: Украјина, Пољска и наравно САД. С обзиром да нема излаз на Балтичко море и да су њене морнаричке снаге практично уништене за неколико дана рата, Украјину у старту треба отписати.
Пољска јесте војна сила за респект, али мало вјероватно је да њена морнарица посједује до сада непријмијењенио „тајно“ оружјем. Специјализовани амерички часопис за ратну морнарицу „Sea power“ у јуну ове године објавио је репортажу о томе да је у Балтичком мору америчка ратна морнарица тестирала подводне дрнонове. Дакле, без обзира што ће доказати вјероватно бити немогуће, све индиције говоре у прилог да иза свега стоје САД. Шта Американци добијају разарањем гасовода?
Прво, у будућности ће на европском тржишту повећати шансе за пласман свог течног гаса, који је много скупљи од руског природног. Друго, дугорочно ће лимитирати могућности за пласман руског гаса у Европу по 2 основа. Избацивањем из употребе Сјеверног тока 1 и 2, капацитета 110 милијарди кубних метара годишње, као једина гасна веза Русије и Европе преостаје Јамал-Европа, више него 3 пута мањих капацитета – 33 милијарде кубних метара годишње. Други лимит Јамала је што један његов крак пролази кроз Пољску, а други кроз Украјину. Енергијом потребном за функционисање Јамал се напаја из украјинских електрана. Када ово узмемо у обзир постаје јасна позадина захвалности Сикорског Американцима, те како су Украјина и Пољска из разарања Сјеверног тока извукли корист.
Четврто, кидањем Сјеверног тока могућност за укида се могућност да Русија и Њемачка непосредно и аутономно развијају своје економске односе. Пето, САД су показале и Русији и Њемачкој да су одлучне да примијене војну силу против њихових интереса и инфраструктуре. За сада незванично, али ако затреба Американци да су спремни и да војно ударе и директно. У овом тренутку тешко је процијенити ко је разарањем Сјеверног тока претрпио већу штету, Русија, или Њемачка. Поред изгубљених милијарди Русија губитком Сјеверног тока практично остаје без главног инструмента притиска на Европу у надолазећој зими. Берлин ће сигурно избјећи да САД осуди вербално, док ће Москва то урадити, али по свој прилици без икакве директне одмазде, па чак и политичких мјера.
Кључна улога “брата“ Сија
Уништење Сјевеног тока по свој прилици није почетак Трећег свјетског рата, али је без сумње велики корак ка свјетској апокалипси. Озбиљне проблеме које руска војска има на украјинском ратишту САД ће покушати да искористе за уништење Русије, прије свега изнутра. Ако апстрахујемо могућност употребе нуклеарног оружја, руска војска, по ономе што видимо у Украјини, у директном дугорочном сукобу са САД, односно НАТО пактом, тешко да би имала шанси за успјех. У случају директног рата Русије и НАТО, кључно је питање да ли би НР Кина остала по страни.
Пекинг је након избијања рата у Украјини благо наклоњен Русији, али за разлику од Ирана за сада није упутио Русији диретну војну помоћ. Међутим, недавно су заједно са руском армијом спровели масовне војне вјежбе, а на обалама Аљаске америчка Обалска стража прије неколико дана примијетила је руске и кинеске ратне бродове. Људски и материјални ресурси кинеске армије су непресушни, а посебну комплементарну предност има и њихова војна доктрина. За разлику САД, које своју војску граде са циљем да владају свијетом, Кина својим оружаним снагама као главни задатак намеће циљ да одбрана од агресије САД. За испуњење главног војног циља Кинезима су потребни 10 пута мањи ресурси од Америкаца. Стратешко економско, политичко и војно партнерство са Русијом за Кину је фундаментално важно и у великом свјетском сукобу, тешко да би дозволили да Русија буде поражена, јер би тако у будућности на себе примили комплетан притисак САД.
Стога, не треба да нас чуди што је у фебруару, када се на Западу већ увелико говорило о руској инвазији Украјине, свемоћни Џорџ Сорош као главну “пријетњу свјетском миру“ (читај западној глобалној доминацији) није означио Владимира Путина, већ Си Ђинпинга.
О стању на фронту у Донбасу прочитајте ОВДЕ.
Извор: ИН4С
