Пише: др Иван Пајовић
У Швајцарској је на ивици банкрота друга по величини банка у земљи Credit Suisse. Швајцарска се у свету традиционално сматра оазом стабилности, али тешка времена за ову банку говоре да ни та стабилност није недодирљива. Стручњаци не искључују могућност банкрота због рекордног пада цена акција. Неки сматрају да Credit Suisse може задесити судбина кобне банке Lehmann Brothers, чији пад је изазвао светску финанскијску кризу 2008. године. И ово није једина банка која има озбиљне проблеме. У време економске нестабилности ниједна банка не може себе сматрати апсолутно безбедном. Чак и једна врло солидна и поуздана банка као Deutsche Bank у једном моменту може банкротирати, јер је и она била склона ризичним финансијским операцијама сличним онима којима се бавила Credit Suiss.
Курс британске фунте је у обрушавању, у Француској се затварају предузећа због поскупљења струје… А будућност која долази још је и гора.
У Немачкој се снижава температура грејања како би се уштедело. У неким болницама и школама одржава се температура од само 15 степени, а власти преко медија говоре како су то „екологичне мере”. Производња ђубрива постала је тако скупа да је 2/3 фабрика морало бити затворено. Недостатак ђубрива нанеће удар по пољопривреди, која ионако осећа тешкоће, а сигуран исход биће несташице прехрамбених производа. Статистика показује да је свако шесто предузеће принуђено да умањи продуктивност, што говори да је могуће или заустављање производње, или затварање фирми. Због раста цене енергената већ се затварају фабрике алуминијума, цинка, стакла… У случају искључивања електричне егергије престаће да раде замрзивачи и фрижидери, што може угрозити огромне количине хране и донекле довести у питање прехрану становништва.
Франциска Холц из Берлинског економског института каже: „Уколико Путин дефинитивно затвори гас, пад БДП биће између четири и пет процената”. Оваква прогноза може се сматрати прилично мрачном.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) October 10, 2022
Али постоје и они којима је можда и горе него Немачкој. Например, Велика Британија, која више и није део ЕУ. Њена влада је била принуђена да замрзне цене струје, за шта планира да потроши 150 милијарди фунти периоду од две године и у исто време смањи удео пореза. Овакви потези довешће до додатног буџетског дефицита од око 45 милијарди фунти. Морала се умешати Банка Енглеске, укључивши машину за штампање новца како би стабилизовала ситуацију. Међутим, сваком је јасно да таква мера неће донети значајније резултате. Као последица догађа се нагли пад вредности фунте и ризик краха пензионих фондова.
Гасна криза у Британији може бити много гора него у Немачкој, јер гас у Немачкој обезбеђује око 15% енергетских потреба и Немци га могу заменити атомском енергијом и угљем, наравно уколико обуздају свој „зелени лоби”. У Британији гас обезбеђује 40% енергетских потреба, што је знатно више, па је стога и теже пронаћи супститут. Постоји нада и на амерички компримовани природни гас, али за његову куповину потребна су специјализована лучка постројења и инфраструктура, чега за сад нема. Како би се успоставила ова инфраструктура потребно је три до пет година.
Италијански економисти су још у време владе Мариа Драгија говорили да криза и инфлација могу уништити 120.000 италијанских предузећа, остављајући на улици скоро 400.000 запослених. Влада Драгија, као што је познато, поднела је оставку.
Треба рећи да од 2008. године Европа као да стоји у месту, без значајног раста, јер је за раст потребна индустрија, а њен велики део прелио се на земље Азије кроз процес деиндустријализације. Акценат је стављен на финансијски раст, на акције, некретнине и тд. Економија се претворила у кулу од карата која дахом ветра (читај: неком несмотреном или погрешном политичком одлуком) може бити срушена.
Не треба заборавити да за енергетском кризом по правилу следи економска криза, а за њом иде и политичка, јер становништво није спремно да прихвати рушење животног стандарда због некаквих санкција усмерених ка Русији. Следи веома тешка економска и политичка зима са веома неизвесним исходом.
Више текстова Ивана Пајовића прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда