Ово је било шесто узастопно повећање референтне камате од априла ове године када је централна банка почела са заоштравањем монетарне политике, у намери да обузда растућу инфлацију. Тако је кључна камата за шест месеци повећана укупно 250 процентних поена - три пута по 50, два месеца по 25 базних поена и септембарски раст од 0,5 одсто.
Ово је било шесто узастопно повећање референтне камате од априла ове године када је централна банка почела са заоштравањем монетарне политике, у намери да обузда растућу инфлацију. Тако је кључна камата за шест месеци повећана укупно 250 процентних поена - три пута по 50, два месеца по 25 базних поена и септембарски раст од 0,Декан ФЕФА факултета Милан Недељковић оцењује да ће централна банка и овог пута ићи на исто повећање од 50 базних поена и да ће се таква пракса затезања монетарне политике наставити и у наредном периоду.
- Ако погледамо не само тренутну високу инфлацију, већ и пројекције које је Народна банка Србије имала у августовском извештају, инфлација би у границе циља требало да се врати 2024. године. Ако бисмо посматрали како би требало правилно да се води монетарна политика, евидентно је да је потребно додатно затезање. Имајући у виду кретања и у осталим економијама ја очекујем да ће НБС барем за 50 базних поена повећати каматну стопу на наредном састанку Извршног одбора, и то такође можемо да очекујемо да ће се дешавати и у наредном периоду - истиче Недељковић у разговору за Бизнис.рс.
Саговорник подсећа да је инфлација која се појавила прошле године била примарно изазвана поремећајима на страни понуде и да је тада било неопходно да се спречи да дође до преливања цена на оне производе који нису били под овим притиском, али да је евидентно да су цене свих производа отишле "горе" и да је због тога потребно затезање монетарне политике како би се смањила агрегатна тражња.
Подизање референтне каматне стопе, према Недељковићевом мишљењу, одразиће се пре свега на услове задуживања, који ће бити строжи.5 одсто.
- Ми већ сада видимо да банке пооштравају услове задуживања. Дакле, ако је пре годину и по дана било лако добити кеш или стамбени кредит са веома малим учешћем, јер је од стране НБС био доста релаксиран захтевани проценат удела приликом уласка у кредит, сада ће већ бити теже да се "повуче" такав зајам уколико немате одличне финансијске показатеље - сматра декан ФЕФА факултета.
Како каже, то је поента смањивања агрегатне тражње - да се кроз затезање монетарне политике пооштравају кредитни услови.
- Ако се, са једне стране, пооштравају кредитни услови, то значи да ће бити мање заинтересованих и становника и привредника за узимање кредита, зато што су скупљи. Са друге стране, банке ће мање бити спремне да одобравају било коме зајмове јер постају селективније због потенцијално већег ризика. Из те перспективе затезање монетарне политике требало би да смањи кредитну активност и повећа трошкове задуживања на страни и привреде и становништва - додаје Недељковић.
Извор: Biznis.rs
