Пише: Весна Веизовић
Један од руски портала са којим сарађујем, пре неких месец дана ми је цензурисао чланак, и то тако што је део у ком пишем о Александру Вучићу и потезима ове полупостојеће владе Србије исечен. Уредник портала ми је рекао да ћемо то оставити за време када Србија уведе Русији санкције.
Многи домаћи критичари су често бесни на овакав однос руских медија под контролом руских власти према Србији.
„Зашто нема цензура, зашто бесмислене похвале, зашто ћутање када је тако и тако…“ Не треба кривити те наше домаће критичаре, ваља имати у виду да смо навикли на сталне критике западних лидера, на мешање и коначно на тај колонизаторски однос према нама, па не можемо да се навикнемо да постоји једна светска сила која нема претензије да води нашу унутарњу политику.
Није овде у питању похвала, нити ћутање, већ достојанствен и дипломатски однос према Србији као сувереној земљи. За разлику од западних политичара, амбасадора и медија, Русија се ни на који начин не меша у политичке одлуке Србије. Самим тим јој указује поштовање. Али Русија се не меша не само у политичке одлуке Србије, него ниједне друге земље. Ипак НВО сектору та чињеница не представља проблем да Србију ипак прогласи руском губернијом и то само због односа велике већине народа који према Русији гаји братски однос и ма колико се западни медији трудили да то другачије поставе, та искрена љубав два народа је далеко јача од било какве пропаганде.
Чак и сада када је постало извесно да би могао доћи тренутак да Србија након успостављања Владе уведе Русији санкције, тај однос се неће преко ноћи променити. Разлога за то је више. Први, који и сами Руси наводе јесте одређени географски положај Србије који је као такав подложан уценама. Већ од поставке Кристофера Хила за новог амбасадора САД у Србији постало је очигледно да од суверености у нашој држави остало можда само неко килаво С и да ће једино лукавством домаћих политичара се растезати оно неизбежно, у овом случају увођење санкција Русији.
Европска комисија званично је изгласала да је пут Србије у ЕУ готов, уколико Србија не уведе Русији санкције. Иако је очигледно, што су показала и последња испитивања поводом поверења у ЕУ, да већина грађана Србије не жели да се наставе европске интеграције, о том путу се не питају ни грађани Србије а ни сама марионетска власт. Руски Комерсант добро примећује да се напад западних држава појачао убрзо након објављивања извештаја Европске комисије о преговорима са Београдом 2022. године, који је показао озбиљно скретање српске спољне политике од курса ЕУ.
А како се приближава крајњи рок формирања нове владе и сама реторика Александра Вучића се мења, који је својевремено говорио да ће се Србија држати постојећег става све док то не штети националним интересима. Ако штета „постане много већа“, власти ће бити принуђене да направе избор у корист своје земље.
Нажалост, време које је купио полако истиче а како се национални интереси Србије не поклапају са националним интересима Америке, није тешко погодити зашто је у јавност пуштена читава армија аналитичара који ће из разних углова да нам објасне како је увођење санкција Русији ипак најбоља опција за нас.
Међутим, Александар Вучић има још једну могућност – да сачека да истекне крајњи рок и распише нове изборе. Тиме ће купити још доста времена које, врло је вероватно, може бити довољно да се разиђу мутни облаци и јасну покажу геополитичке снаге. Несумњиво да би тај потез дебело платио, али би исто тако доста и добио.
Портал Нова, је у сврху антируске кампање којом се бави на најпрљавији начин објавила изјаву Александра Вучића са тендециозним насловом потпуно извученим из контекста – „Ако не уведемо санкције Русији, у великом смо проблему“. Међутим, Вучић је овај пут ретко искрено изнео ситуацију у којој се налази наша земља, и није погрешио када је рекао да Запад не врши притиске на њега као председника државе Србије, већ на читаву земљу укључујући и њен народ.
„Нема проблема, укинућемо визе. Нема проблема, усагласићемо се. Проблем је у Србији? Мислите да ће бити довољно? Неће бити ни вест. Да уведемо санкције зато што њима смета да постоји земља која жели да има слободно мишљење и која никога није угрозила“, суштина је онога што је рекао Вучић у својој изјави, али…
Али проблем је читава претходна деценија седења на две столице и измицање пред сваким захтевом Европске Уније и САД, проблем је превелики број медиокритета у владајућој странци, глупих и послушних, свесних своје нестручности и да им је сваки дан на датој позицији одбројан и да су као такви замењиви, и проблем је што окружен таквим људима сада и да жели нешто конкретно да учини тешко да може, јер исто тако како су данас стали уз њега, сутра ће ти исти људи стати уз било кога другог. И сама та унутарња превирања нису занемарљив аргумент који отежава нашу политичку позицију.
Александар Вучић је набројао неколико ставки, безначајних у односу на оне које ће бити следеће и низу уцена. Ако данас уведемо Русији санкције јер је ЕУ парламент изгласао да ми то морамо да урадимо уколико хоћемо да наставимо пут евроинтеграција, и ако је исто то изјавио, не једном него то ради више пута на дан амерички амбасадор, ко нам гарантује да таква реакција неће бити поводом Косова и Метохије, Војводине, Рашке, тзв Прешевске долине? И што је најгоре, ако Русији уведемо санкције ко нам остаје у СБУН да се као до сада позива на резолуцију 1244? Нико!
Са једне стране је запад који нас уцењује и наставиће то све док потпуно не нестанемо а са друге ћемо себи од брата направити непријатеља! Да не говоримо о бившој браћи и комшијама који само трљају руке гледајући нас у безнадежној ситуацији, као гладни вуци јагње на издисају.
Па чак и да је једини циљ Александра Вучића опстанак на власти, Увођењем санкција Русији извршиће политичко самоубиство. Можда не само због високог степена русофилије међу народом, посебно међу гласачима, већ због низа догађаја које ће уследити након тога.
Иако до сада Руси нису коментарисали политичке потезе Србије, мање више су прелазили и преко гласања Србије у СБУН поводом догађаја у Русији, последња два дана руски медији прилично забринуто коментаришу наслове из српске штампе који изгледају као да се народ припрема на потез који ће бити можда чак и трагичан за наш народ.
Руски аналитичар Станислав Митрахович оправдано сматра да Русија у случају санкција неће потегнути енергетске санкције према Србији, као што није ни у случају осталих земаља које су јој увеле санкције, али да ће променити политику поводом Косова и Метохије:
„Највероватније, у овом случају Русија може престати да подржава Србију у питању Косова. Москва неће користити енергенте као полугу притиска. Ове године Русија је обезбедила издашан попуст за Србију (у оквиру новог споразума са Гаспромом, Србија плаћа гас око 400 долара за 1.000 кубних метара – прим. аутора). Ако се Београд укључи у антируску политику, онда ће Москва у најгорем случају одбити да обнови овај уговор, али неће уцењивати гасом и нафтом“.
Да Србија неће још дуго моћи да седи на две столице сматра и Николај Топорнин, он каже да Србија мора одабрати страни јер свет није мултиполаран већ је његова биполарност све израженија, а без обзира на донекле и неповољан географски положај наша држава је дотерана до зида:
„Не може бити да је свих двадесет седам држава“ ЕУ за санкције Русији, а само Србија је против, објаснио је експерт. Ако Србија „инсистира на специјалним односима са Русијом „, онда ће Европској унији бити лакше да не прими Србију у своје чланство“.
Уопште није немогуће да би се и само руководство државе окренуло Русији и одустало од европског пута али ту опет долазимо до још једног али… Последице коначног одустајања од евроинтеграција су неизвесне. Ипак као што сам и горе навела, нико нам не гарантује да након увођења санкција Русији нећемо доћи у следећу пат позицију, само када до тога дође нећемо имати ниједну велику силу иза нас.
Док у случају останка на пријатељским везама са Русијом, или статуса КВО који се може извести пробијањем граница за формирањем владе и расписивањем нових избора, добићемо још чвршћу подршку и ваља имати у виду да не говоримо о Русији из деведесетих година, већ Русији која јесте светска сила али је и у ситуацији да мора да цени сваки пријатељски гест.
Једино што је сигурно јесте да се Александар Вучић налази у веома неповољном положају и да је пред њим заиста историјска одлука којом се не бира између Русије и Европске Уније, већ између слободе и вечног ропства.
Извор: Васељенска ТВ
