"Рат Русије против Украјине подстиче страх да би Кремљ и на Балкану могао да изазове сукобе, макар само да испровоцира тамошње проређене снаге НАТО. Алијанса у региону већ одавно није војно тако снажно заступљена као деведесетих година, односно почетком овог века. У БиХ су јединице под командом НАТО, с циљем имплементације Дејтонског мировног споразума, некада бројале готово 60.000 војника. У оквиру заштитних трупа Кфора на Косову је од 1999. било распоређено 50.000 војника. Од тога је мало преостало. Безбедносна ситуација у региону годинама је важила за толико стабилну, да се свеобухватна западна војна присутност више није чинила неопходном", пише Франкфуртер алгемајне цајтунг у тексту под насловом "Војска која тако не сме да се зове".
Немачки лист подсећа да је Еуфор након 24. фебруара ове године активирао "оперативну резерву" за БиХ од око 500 војника из разних земаља-чланица ЕУ. Осим рата, разлог је, како се наводи, била и реторика Милорада Додика, који је недавно на изборима поново изабран за председника Републике Српске. "Политичар који отворено симпатише с руским председником најавио је да ће бити предузети кораци за одвајање од државе, рецимо попут оснивања сопствене војске."
"У случају даљег заоштравања, Еуфор би могао да активира ’стратешку резерву’ с још 800 наоружаних војника. Ипак, то нису велике бројке. Западно војно присуство у Босни и Херцеговини и на Косову је пре свега психолошко пружање осећаја сигурности становништву, под мотом: нисте заборављени."
"Разлику када је реч о Косову посебно прави америчко присуство у бази Бондстил недалеко од границе са Србијом. Осим тога, уз помоћ већине земаља НАТО – не само Бундесвера, који тренутно на Косову има око 70 војника – тамо се формира локална војска. Због изразито проамеричког става албанског становништва на Косову, те оружане снаге биле би вероватно поуздани партнери безбедносне политике НАТО у региону", оцењује се у чланку.
НАТО међутим о свом ангажовању на формирању те војске нерадо говори, пише Франкфуртер алгемајне цајтунг уз оцену да то има везе с мировним планом бившег финског председника Мартија Ахтисарија.
"Он је као преговарач 2007. Уједињеним нацијама представио свој план за независност Косова. То је постала основа за проглашење независности Косова у фебруару 2008. коју је Запад већински подржао. У Ахтисаријевом плану није било речи о армији, у најмању руку не под тим именом. Уместо тога, план је предвиђао ’мултиетничке безбедносне јединице’. Требало је да оне, како је наведено, буду нека врста техничке организације за пружање помоћи с максимално 2.500 припадника, која би првенствено била ангажована у случају природних катастрофа. Реч је била пре свега о томе да се бивши косовско-албански добровољци, припадници нерегуларних снага, интегришу у структуре које контролише Запад", подсећа лист из Франкфурта.
Бундесвер има једну од водећих улога
Више западних армија укључено је у формирање косовске војске, а, како се оцењује у тексту, "Бундесвер игра водећу улогу".
"Он је 2018. године распоредио више од 40 теренских возила типа ’Волф’, укључујући и радионице, и то, како је речено, као ’видљив израз изврсних односа између Бундесвера и Косовских снага безбедности’. За десет година требало би да буде завршено формирање јединица. При том се у незваничним разговорима у Берлину не оспорава да Косово према Ахтисаријевом плану заправо не би требало да има војску. ’Зато не говоримо о томе’ – наводи се о улози НАТО у изградњи косовске војске."
"У Приштини потврђују да постоји жива размена с Бундесвером. Када је реч о војној обуци, Бундесвер осигурава логистичку обуку, обуку војне полиције или обуку при деминирању. Посете јединицама такође су до програма. Немачки генерал с једном звездицом саветује Косоваре о формирању министарства обране. И у другим војскама чланица НАТО косовски официри такође су гости на курсевима и вежбама. У 2021. години више од 300 припадника косовских јединица учествовало је у великим маневрима ’Бранилац Европе 21’, под координацијом САД. У изградњи косовске војске, уз Американце и Немце, посебно се истичу Велика Британија и Турска", наводи Франкфуртер алгемајне цајтунг.
Извор: Дојче веле
