На више од 5.900 бирачких места, која ће бити отворена од 7 до 19 сати, грађани ће бирати три члана Председништва БиХ (по једног из реда три конститутивна народа - Бошњака, Срба и Хрвата), посланике за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ и посланике у Представничком дому Парламента Федерације БиХ.
Грађани ће на деветим општим изборима у БиХ бираити и председника Републике Српске, два потпредседника Републике Српске, посланике за Народну скупштину Републике Српске (НСРС), као и посланике за скупштине 10 кантона у Федерацији Босне и Херцеговине.
Према подацима Централне изборне комисије (ЦИК), право гласа у БиХ има 3.368.666 бирача.
На изборима учествује 90 политичких странака, 38 коалиција и 17 независних кандидата, што је највише до сада.
Грађани ће бирати 518 представника између 7.743 кандидата, који ће их заступати на свим нивоима власти у држави и оба ентитета.
За чланове Председништва БиХ кандидовано је укупно 10 кандидата, по пет из оба ентиета.
Чланови Председништва БиХ бирају се у две изборне јединице - Федерацији БиХ, где се бирају два члана, један из реда бошњачког и један из реда хрватског народа, и Републици Српској, која бира српског члана овог највишег државног тела.
За хрватског, односно бошњачког члана кандидовани су Борјана Кришто (ХДЗБИХ) и Жељко Комшић (ДФ), Денис Бећировић (СДП), који је добио и подршку 10 опозиционихх странка, Бакир Изетбеговић (СДА) и Мирсад Хаџикадић из Коалиције за прогрес.
За српског члана у трци су Жељка Цвијановић, Мирко Шаровић, Војин Мијатовић, Ненад Нешић и Борислав Бијелић.
Како је саопштено из ЦИК, први изборни резултати за чланове Председништва БиХ могли би бити познати до поноћи изборног дана.
Рок за објаву коначних резултата је месец дана, односно 1. новембар, када почиње да тече рок за формирање новог сазива Председништва БиХ и државног парламента, као и парламената Федерације БиХ и Републике Српске, и нижих нивоа власти.
Упркос вишегодишњим инсистирањима политичких представника Хрвата у БиХ и званичног Загреба на измени Изборног закона, ови избори, који су према оценама аналитичара најважнији од краја рата, односно усвајања Дејтонског мировног споразума, биће одржани по старим изборним правилима, осим у неким техничким детаљима, које је наметнуо високи представник Кристијан Шмит користећи се бонским овлашћењима.
Извор: Танјуг
