Пише: Џевад Галијашевић
СВЈЕТСКИ РАТ ЈЕ У ТОКУ – ЗАПАД ИДЕ НА СВЕ ИЛИ НИШТА
Напад на гасну инфраструктуру Русије, Сјеверни ток 1. и Сјеверни ток 2. био је најављен и очекиван, посебно због отварања новог гасовода из Норвешке до Пољске. Русија се не може тјешити тиме како овај напад највише штете наноси Њемачкој и земљама Европске уније а не Русији. Сједињене Америчке Државе су тим нападом показале да мисле озбиљно и да разумију стратешке промијене и геополитичке посљедице које рат у Украјини производи. Нема сумње да рат у Украјини јесте рат против униполарног свјета, а то значи против Америчког интереса, јер је Америчка империја, са послушним пратиоцима западног свијета, у ствари тај један пол, и да би се требала помирити са губитком својих позиција због пада глобалне моћи коју је интензивно користила у одржавању статуса.
Без обзира, да ли је терористички напад на Сјеверни ток (1. и 2.) изведен преко украјинских или пољских извођача, или је изведен директним учешћем америчких специјалних снага, Русија би требала извући озбиљне закључке из оваквог развоја ситуације. А прије свега, да би концепт употребе ограничене силе у озбиљном и глобалном рату, био потпуно промашен и да би водио војничком поразу у рату остављајући утисак неодлучности и неспремности лидерства, да властит војно-технички, економски и људски потенцијал земље искористи, на начин како своје капацитете користи непријатељ: максимално и свеобухватно.
Џевад Галијашевић (фото: Јутјуб)
У РАТУ СЕ НЕ СМИЈЕ КАЛКУЛИСАТИ
На цијелој планети, само се у Русији, озбиљно разматра морални аспект сукоба са истородним народом и чињеница да је тај народ одведен на непријатељску страну, са друге стране линије фронта, коју је исцртао запад и послушна, крвожедна олигархија, са патриотском маском и државним интегритетом стављеним пред себе и својих недјела. Као средство личног искупљења те продубљивања напада на Русију. Руски војни и политички стратези, одлично разумију, да је удружени Западни свијет, предвођен Сједињеним Америчким Државама озбиљан непријатељ који заслужује врло озбиљне а не ограничене одговоре и да је овај изнуђени рат, планиран на Западу а да Украјинска војска, политичке и финансијске елите - па и већи дио украјинског друштва прихвата додијељену улогу и срчано је, без моралних дилема, извршава. На то је указао Рамзан Кадиров расправљајући о одговорности генерала Александра Лапина. Јер, кад Украјинска војска гранатира милионски град, метрополу, Доњецк и убија цивиле, многима и није јасно зашто одговор изостаје. Као и у случају напада украјинске артиљерије на нуклеарну електрану Запорожје.
Напримјер: кад бомбаш самоубица убије америчког грађанина или кад 19. припадника Ал каиде сруши Куле близнакиње 11/9. 2001. американци окупирају Ирак, двије деценије окупирају Авганистан, униште Либију и разоре Сирију. То је одговор глобалне силе која свјесна властите моћи, показује и да је спремна ту моћ примјенити без оклијевања.
Да ли су морална начела демантована приликама и односом украјинаца према Русима довољно чврст аргумент или је Русија, морала, као свјетска сила, послије првих напада на атомску централу и терористичких напада на Криму, у Херсону и Доњецку, у Под-Московљу те срамног терористичког напада на Дарју Дугину, тог апсолутно некажњеног убиства, одговорити одлучно, снажно и разорно, управо онако како приличи великој Руској држави и великом Руском народу.
А то значи, да је Русија требала уништити симболе неонацистичке моћи и безобзирности: те нацистичке логоре у форми градова: Кијев и Лавов.
Није ту ријеч само о центрима одлучивања и управљања војним и политичким операцијама које за циљ имају уништење и комадање Русије и довршетак система потпуне глобалне хегемоније запада, него је ријеч о уништењу свега, што је тамо изграђено, да свједочи својим простим постојањем, да је нацизам неуништив; да су све жртве у другом свјетском рату као и оне послије државног удара на Мајдану те жртве Специјалне операције – начелно, биле бесмислене.
Сви путеви који воде у Кијев и Лавов, сви тргови и улице које доприносе моћи украјинског нацизма, сва економија, индустрија и све јавне установе које су произвеле ту привидно нову нацистичку свијест а у стварности продужиле вијек наводно пораженој свијести, и сви људи који планирају, командују и управљају заједно са свим људима који извршавају и учествују у овом разорном наставку Другог свјетског рата; сви путеви и мостови којима ходи та погана свјетина која је мржњу према руском народу, претпоставила сваком другом људском осјећању; та свијест која ритуално одсјеца главе, убија дјецу у школама и болесне у болницама и која је постала основно обиљежје идентитета једне народне заједнице - све мора бити мета и све мора бити уништено. Да од Кијева и Лавова не остане камен на камену и да то свједочи цјелој Украјини и цјелом свијету, да се тако не може и да је ово нацистичко и западно зло предвођено Америком неспособно да Вам гарантује некажњивост и да лажно обећава нову побиједу.
Русија има ту моћ и дужна ју је, због цијелог свијета, употребити без страха од приче о глобалном сукобу и Трећем свјетском рату. Неће бити Трећег свјетског рата, само треба, каначно онај Други завршити побиједом праведних и поразом бескрупулозних нациста. Вјерујем, да овакве и сличне, наводно паметне идеје, одјекују политичким небом изнад Кремља, Москве и цијеле Русије те не постоји амбиција, да са малог и не тако важног мјеста, један не тако важан човјек, разумије ситуацију до краја и понуди неке паметне предлоге за њено унапређење. Није ријеч о томе, него о личном покушају да се изнесе властити став о најважнијем војном и политичком процесу у свијету и да се како тако, тај став образложи и аргументује. Јер све што се дешава није од јуче и није случајно. Нити је више уопште скривено као циљ.
И ИСИЛ-ДАЕШ, ЈЕ САМО „АМЕРИЧКА ИСЛАМСКА ДРЖАВА“
Сједињене америчке државе су, уз помоћ савезника из западних земаља, чланица НАТО алијансе, константно и интензивно, широм планете а посебно у руском окружењу или у самој Русији, вршили припреме за извођење многих специјалних операција, усмјерених против интегритета, суверенитета и безбједности Русије, али и других држава.
Припреме за напад на Русију трају од краја деведесетих али су интензивиране у задњих пет година. Многе мјере које се сада јавно подузимају, указују на ту чињеницу.
Покретање такозваног мигрантског таласа, у коме су се са Блиског и Средњег Истока кретали само млади, војно способни и обучени војници тзв. исламских терористичких организација, подржан је у разним формама од стране запада. Такође и покретање биолошког рата, проглашење пандемије корона вирусом и мјере које су подузимане тим поводом, су биле дио тог процеса. Окруживање Русије, омасовљење НАТО алијансе и обавјештајно дјеловање претворено у системски процес акултурације, промијене идентитета и одбацивања вјере у Бога, одговорности према породици, контрола и пласман психотропних и наркотичких средстава – уништавање државних институција у Руском окружењу и стални притисак на ум и осјећања малих народа, да је Руска пријетња стварност, највећи усуд и најопаснија чињеница која пријети опстанку и идентитету тих малих народа. А послије тога и војне мјере.
Консолидација војно-техничких, финансијских и људских ресурса, дјелимично напуштање Ирака, Сирије и Авганистана и перманентна радикализација украјинског друштва, војне обуке и наоружавање украјинске војске, указивали су да се Сједињене Америчке државе припремају за „мајку свих битака“ и напад на Русију.
Покретање специјалне војне операције у Украјини од стране Русије је била мудра и нужна одлука, која је пореметила многе планиране активности САД и НАТО - колективног запада, и натјерала их да у потпуности открију своје планове, те да њихове војно-техничке, финансијске, субверзивне и пропагандне активности постану видљивије.
У том смислу и кориштење привидно исламистичких терористичких организација попут Исламске државе. које су формиране и организоване уз помоћ западних земаља и НАТО, а прије свега САД, постало је уочљивије. Као дио ових стратегијских активности покренути су и изведени многи терористички напади о којима су многи извјештачи и ад хок аналитичари безбједности, понудили једноставне и лаке одговоре, јер је све стављено у контекст, видљивог сукоба који је запад водио против Русије на тлу Украјине. Актуелном Украјинском режиму таква улога нимало није сметала, па су се редали напади и убиства: на Криму, у Донбасу, чак и у дубини Русије, када је у терористичком нападу убијена Дарја Дугина, затим покушаји ликвидација вођа ослободилачких акција у Донбасу и на крају минирање гасне инфраструктуре у Балтичком мору, су резултат рата, Запада против Русије.
Након активирања Исламске државе у Авганистану и напада на Руску амбасаду у Кабулу, убиство руских дипломата, остало је питање: јесу ли припадници ИСИЛ-а могли извршити овакав апсолутно непотребан и ничим изазван, терористички напад, или је ово још један у низу напада под лажном заставом, какве политички запад и обавјештајне службе САД, изводе често, широм свијета? Класични терористички акт се не може објаснити само погледом на брадата лица припадника Исламске државе, који се рекламирају на западним друштвеним мрежама и називају Исламском државом те преузимају одговорност на себе за поједине акције, подржавајући на тај начин једноставне аналитичке конструкције.
Не постоји само уже мјесто извршења терористичког акта него и његова шира димензија у простору – геополитичка. Тачније, Исламска држава сама по себи, у Авганистану, нема капацитета за ове врсте акција, а још мање имају мотива нападати Русију, у тренутку када влада Сједињених Америчких Држава планира да гради своје нове базе у Центраљној Азији, наводно за борбу управо против Исламске државе тј. против тероризма. Тачније, долазак Америчке војске не значи борбу против тероризма и против Исламске државе, него пуну контролу, координацију и усмјеравање терористичких потенцијала према интересима Русије и Кине у Азији и Свијету.
Исламска држава ја, у ствари Америчка Исламска држава и војно политичка организација, која ангажовањем радикалних исламистичких елемената покреће акције и изазива кризне ситуације, искључиво у складу са интересима САД, НАТО и западних држава.
Исламска држава, као глобална терористичка организација је важан геополитички инструмент и војно-политичка организација која је формулисала специфичну доктрину борбе у градским четвртима и насељима, градећи на тај начин специфичну, свеприсутну, линију фронта.
Као геополитички партнер западних влада (САД, Велика Британија и Израел, НАТО и ЕУ,), једноставним организовањем ћелија, међу којима не постоји тако чврста координација, своју борбу може ефикасно да води терористичким акцијама у насељеним мјестима – у дубини непријатељске територије. Не бира мете и једноставно и брутално убија по обдаништима, трговима, пијацама, градском превозу али напада и бродове, авионе и подземне жељезнице. Међутим та структура и та идеологија је организована на Западу иако испољава филозофију крутих догматских принципа и политичких циљева из прошлог вијека.
Лажна борба за вјеру и поданичка лојалност америчком интересу основно су обиљежје њиховог дјеловања.
Зато је код истраге сваког терористичког дјеловања важан тај геополитички аспект јер дјеловање Исламске државе нема само безбједносни него и одбрамбени значај: угрожавање Русије на њеним граничним тачкама, давање примјера да је то могуће и врло ефектно, изазивање психозе и деморалисање локалног становништва на граници а посебно сијање сумње у вјеродостојност политичке стратегије Владе у сфери заштите властитог народа у Донбасу, борбе против украјинских нациста и тероризма… и много чега другог, усмјерени су на слабљење одбрамбених способности Русије.
Подручје Авганистана је важно јер највећом дужином границе је везано за нуклеарну силу Пакистан, а широким граничним појасом према руској геополитичкој сфери (Узбекистан, Таџикистан и Туркменистан), Не треба занемарити ни границу са регионално моћним Ираном те важним, иако уским, граничним појасом између Таџикистана и Пакистана који повезује Авганистан са Кином и даје могућност Кини, да пројектује свој „Пут свиле“ путем преко Авганистана. Сукоби међу државама овог региона, који су отворени и грађански нереди у Ирану, показују, већ сада, присуство и појачано дјеловање америчких служби у овом региону. Сукоби међу народима, терористичке акције унутар држава у којима је постојала или постоји америчка војно-обавјештајна инфраструктура и унутрашњи нереди, дестабилизација постају уочљиви одговор Запада предвођеног Сједињеним Америчким Државама, на све напоре да се успостави мултиполарни свијет у коме ће примјена међународног права и суверенитета држава и народа, бити принцип и правило.
Епоха лажне кохабитације и сарадње настала успостављањем примирја, након Другог свјетског рата је заувијек завршена. Рат је давно почео.
Остале текстове Џевада Галијашевића читајте ОВДЕ.
Извор: Правда
