„Друже, шта ћемо?“ Ја кажем – „Шта шта ћемо? Ми радимо по закону, ви радите своје“, а он каже – „Не знаш у шта си упао, ви сте за ове градске шеме“, ја кажем – „Ми смо за градске шеме, али овде је нађено преко пет тона дроге“, а он каже – „Не знаш у шта си упао, ово је заједнички пројекат ВОА и БИА“.
Ово је део разговора који је Слободан Миленковић, начелник Одељења за борбу против дрога београдске полиције, водио са Сашом Вујисићем, припадником Војнообавештајне агенције (ВОА) и једним од оптужених у предмету „Јовањица 2“, неколико дана након полицијске акције на Јовањици.
Слободан Миленковић, који је познат и по надимку Мали Сента, исказ је дао током истраге 4. марта 2020. године пред замеником тужиоца Сашом Дрецуном, а транскрипт тог сведочења има 22 стране. Међутим, тек један део тог његовог исказа пренет је у оптужници у предмету „Јовањица 1“.
БИРН је путем захтева за приступ информацијама од јавног значаја од Вишег суда у Београду добио целокупан транскрипт Миленковићевог сведочења и из њега преносимо делове који до сада нису били доступни јавности, а у којима он прича о улози појединих високопозиционираних припадника безбедносно-информативне агенције (БИА), Министарства унутрашњих послова (МУП), ВОА…
Транскрипт Миленковићевог исказа потврђује раније гласине о учешћу појединих највиших функционера служби безбедности у случају Јовањица, који се, међутим, нису нашли ни на једној од две оптужнице подигнуте вези са овим предметом, нити су испитани као сведоци.
Упозорења Саше Вујисића Миленковићу под окриљем ноћи
Инспектор Слободан Миленковић, под чијом је командом изведена полицијска акција на имању Јовањица 13. новембра 2019, описао је пред замеником тужиоца свој сусрет са Сашом Вујисићем, припадником ВОА који је и иницирао тај састанак, а који се и данас налази у бекству.
Према званичним подацима, Вујисић је Србију напустио 5. децембра 2019, а према незваничним информацијама, од тада борави у Америци. Како БИРН сазнаје, суд је за њим, по предлогу тужилаштва, потерницу расписао 6. јула 2020. године.
Вујисића оптужница „Јовањица 2“ терети да је Колувији обезбедио легитимацију ВОА са, наводно, фалсификованим потписом директора агенције Зорана Стојковића.
Овај део исказа Слободана Миленковића до сада није објављен нити је пренет у оптужницама у предмету „Јовањица“.
Према Миленковићевим речима, Саша Вујисић га је позвао телефоном увече 17. новембра 2019, четири дана након упада полиције на Јовањицу, да се виде у улици Милутина Ивковића, код Партизановог стадиона.
„Човек ме је позвао, видим да се упаркирао мало даље, дошао је, мислим позвао ме колегијално, а дошао је као да се налази не знам са ким, претпостављам да је био озвучен, видим да је намештао ону ролку, замало се није удавио тамо, и једино што ми је било, стварно ми је било… ја сам био благо речено у шоку“, описује Миленковић како се осећао када је схватио због чега га је Вујисић звао, јер га је упитао – „Шта ћемо сад“, ставивши Миленковићу до знања да је Јовањица заједнички пројекат БИА и ВОА.
„Не знаш у шта си упао, ово је заједнички пројекат ВОА и БИА, уствари рекао је да је његов пројекат ВОА-е и БИА-е, а као да је он главни у целој тој причи за организацију целог посла“, објаснио је Миленковић и пренео Вујисићеве речи које су указивале на то да постоје планови да се случај „Јовањица“ заташка.
„Такође ми је рекао да ће се то наћи сутра на тачки дневног реда неког њиховог одбора тамо у Војсци, и такође ми је рекао, када сам му рекао да су биљке (канабис пронађен на Јовањици, прим. аут.) већ узорковане пошто је већ био 17. (новембар, прим. аут.) да је вероватно све опојна дрога, он ми је на то рекао да ће он преко БИА-е затворити сутрадан у Специјали (жаргонски израз за Специјални суд и тужилаштво, прим. аут.) да то вештачење покаже да не буде опојна дрога, то су значи речи Саше Вујисића, радника Војске или ВБА, ВОА, сад не знам како му је тачно решење… али могу да га препознам, наравно и да се суочим ако буде требало.“
У наставку исказа, Миленковић је говорио о томе колико је био изненађен Вујисићевим речима.
„Био сам у шоку, ја сам видео да је такав посао (Јовањица, прим. аут.) било немогуће организовати без појединаца у служби… и не само што су угрозили поштене и праведне припаднике свих осталих служби и безбедност Србије, већ су угрозили и репутацију и реноме једног председника, јер њихово поступање за њихов лични интерес, зарад финансијске добити је довело до овога до чега је довело…”, рекао је Миленковић додавши да је то вероватно највећа фабрика дроге у Европи.
“… вероватно највећа, са најсавременијом опремом, са највећом вероватно подршком икада појединачних припадника служби безбедности Републике Србије, и то мора да се зна, и то мора да се зна, то је оно што мени ставља један велики знак питања у правни систем једне државе, али надам се да ће све то на крају да испадне како треба, с обзиром на то да увек на крају има исправних људи и у тужилаштву и у суду и у полицији, да се открију таква злодела и такве злоупотребе положаја да би даље могли да функционишемо као држава“, рекао је тада инспектор Миленковић.
Миленковић о две верзије Вујисићевог бекства
Говорећи о решењу ВОА пронађеном на Јовањици 19. новембра 2019, којим је Колувија био овлашћен за обављање одређених задатака за ту обавештајну агенцију, Миленковић је рекао да је у договору са тужилаштвом, Војсци послат захтев да се изјасни о веродостојности тог решења.
„Значи решење је такво да се у њему налази име Предрага Колувије и доле потпис бригадни генерал Зоран Стојковић. Они су се изјаснили да је злоупотребљен печат бригадног генерала и да је решење највероватније фалсификат, али с обзиром да нам до дан данас нису доставили име, рекли су да су предали дисциплинске мере за неког ко треба кривично да одговара, али ајде то ваљда треба паралелно да иде и дисциплински, али ОК то је њихова политика, нећу да улазим у то, надам се да ће војска да се реши тих људи који злоупотребљавају положај…. али до данас нисмо добили име човека који је злоупотребио печат“, рекао је Миленковић.
Осим тога, Миленковић је изразио и своје сумње поводом бекства Саше Вујисића, који је према оптужници, обезбедио Колувији поменуто решење ВОА.
Он наводи да је по једној причи Вујисић премештен из војске у неку страну земљу, међу којима је поменуо и Америку, да је напустио “територију Србије и да до дана данас се није вратио”.
“Прича да је он сам одбегао, да нису знали је једна, и има друга прича да је он опет послат тамо да би ћутао. Не изражавам сумњу ни у једну ни у другу, уствари изражавам сумњу и у једну и у другу причу док се не утврди веродостојност изјаве свих, како човек који је на решењу ВОА-е, који је главни оперативац ВОА-е у сарадњи са Предрагом Колувијом може да напусти државу, па шта ћемо да нас нападне нека оружана сила, да имамо неке тајне агентуре у Србији, шта ћемо ту да радимо, поготово у процесу који траје, то је мени онако велики знак питања и тај човек ће морати да се саслуша, јер је он мени децидно рекао да је то његов пројекат који је подржала БИА…“, рекао Миленковић.
Међутим, за месец и по дана биће тачно три године како је Вујисић недоступан истражним органима Србије.
Иначе, о Колувијиним контактима са врхом ВОА и њеним директором Зораном Стојковићем, БИРН је већ писао у тексту у ком су пренети делови документа који описују састанак у нишкој кафани Мрак, ком су присуствовали Зоран Стојковић, тадашњи високи функционер македонске Владе Драги Рашковски и Предраг Колувија.
Колувија хтео да ме импресионира контактима у свом телефону
Миленковић је у исказу причао о телефонима које је Колувија имао код себе приликом заустављања на ауто-путу тог 13. новембра 2019. У оптужници „Јовањица 1“ пренет је део тог исказа, али не и онај у ком се помињу Миленковићеви наводи о томе да му је Колувија показивао поруке и контакте које је имао у својим телефонима.
Иако је Миленковић три пута поменуо да му је Колувија показивао које контакте има у свом телефону, желећи да импресионира инспектора, тужилац га није питао чије му је контакте Колувија показао, наводи се у тексту БИРН-а.
„Сад сами телефони који су нађени код Колувије, они нису отварани, Предраг Колувија је сам отварао телефон… Он је вероватно хтео да ту, не знам, да ме флешира са неким својим контактима, што мени апсолутно ништа не значи. Ми смо дошли на имање, мислим ту је шест тона дроге, да ли се зовеш Предраг Колувија или се зовеш некако другачије, нама је то исто. Стицајем околности нам нису зато што смо смо за њега знали да је већ продавац опојне дроге, али значи он је ту имао којекакве контакте показивао, хтео да импресионира. Мислим ми смо само једно мало скромно Одељење које баш не улазимо у те дубоке, те велике приче, па смо радили онако како смо радили и са осталим грађанима.“
Нешто касније током давања исказа, Миленковић је поново поменуо Колувијине контакте, односно поруке у његовом мобилном телефону, али га тужилац Дрецун опет ништа није питао о тим контактима.
Наиме, на питање тужиоца у каквом се статусу налазио Колувија између 13. и 14. новембра, односно од момента када га је полиција зауставила на ауто-путу, па до 14. новембра када је званично приведен, Миленковић објашњава:
„Он се налази да кажем у једном специфичном статусу, у смислу да није био задржан, још званично није био… он је био предмет истраге могу да кажем у смислу зато што је показао ту службену легитимацију и зато што смо ми тамо затекли на имању, али до, кажем, констатације Борке Јовановић тужиоца да се задржи, он није био задржан и није третиран као ухапшен, он је човек био слободан, причао са нама, флеширао ми те поруке из телефона и тако даље.“
Треба подсетити да је Колувија у моменту заустављања на ауто-путу, према наводима из оптужнице, код себе имао четири мобилна телефона.
Један од њих, Блекбери, до данас није вештачен, са образложењем да није могао бити доведен у мод за учитавање садржаја, јер је био закључан непознатом шифром.
Како је претходно 8 пута унета погрешна шифра, констатује се да су остала само два покушаја од могућих 10 за његово откључавање.
Иначе, овај Колувијин Блекбери је од тренутка откривања узгајалишта Јовањица био у центру пажње, јер су се врло брзо прошириле незваничне информације да је управо са тог мобилног телефона Колувија позвао неког врло важног и моћног, како би се полицијска акција зауставила.
Покушај заташкавања Јовањице по налогу шефа Београдског центра БИА
Из исказа Слободана Миленковића пренетог у оптужници „Јовањица 1“, избачен је и део у ком он говори о својим сазнањима о улози Мирка Шкера, шефа Београдског центра БИА.
Говорећи о томе кога је све затекао на имању Јовањица приликом претреса 13. новембра 2019, Миленковић је рекао да су тамо били полицајац Милан Кендија и Александар Тошић, припадник БИА. Обојица су се доцније нашла на листи окривљених у предмету „Јовањица 2“, за који због опструкције, већ више од годину и по дана не може да започне суђење.
Миленковић је пред тужиоцем даље препричао свој разговор са Тошићем, који му је пренео једно „обавештење“ по налогу свог шефа Мирка Шкера.
„Такође приликом доласка на објекат, мене је сачекао припадник БИА Александар Тошић… човек ми је рекао да је њега послао шеф Београдског центра БИА Мирко Шкеро, јер су они имали професионалну и пословну сарадњу са Предрагом Колувијом и имањем Јовањица, где сам ја питао, мало ми је било чудно, кажем – `Колега, ви знате да овде има преко шест тона дроге`, овако 5-6 тада нисам могао тачно да знам колико, он као – `Добро, моја је дужност само то да вас обавестим и да вас замолим да то сутра не изађе у јавност`“.
На питање тужиоца да ли је Тошић приликом доласка полиције на Јовањицу предузимао неке незаконите радње, Миленковић је одговорио:
„Не, он, морам да будем искрен, он није рекао да ми не поступамо или нешто, он је човек рекао да човек (Колувија, прим.аут.) има сарадњу са БИА, да га је послао Мирко Шкеро, шеф Београдског центра, да моли да то не излази у јавност, и тако ето, то је то. Где сам му ја одговорио да ми нити избацујемо саопштења на тај начин, значи мора сагласност тужилаштва, и онда тек дајемо Бироу за медије МУП-а, и он је рекао добро, и тако ето. С тим да је сигурно у више наврата био на Јовањици, мислим један радник БИА да обилази Јовањицу у толико наврата, где је фабрика опојне дроге!“, описао је Миленковић своју зачуђеност том чињеницом.
Мирко Шкеро није обухваћен оптужницом у предмету „Јовањица 2“, а његово име се не помиње у било ком контексту ни у једној од две оптужнице у том случају.
Неиспитана улога начелника Службе за сузбијање криминала МУП-а
У оптужницу није ушао ни део Миленковићевог исказа о његовим сазнањима о учешћу начелника Службе за сузбијање криминала (ССК) Златка Пантелића.
„Имам сазнање које је сад можда недоказиво, али такође да су имали човека преко ког су проверавали да ли су под обрадом МУП-а, човека из ССК, али о том потом да видимо, претпостављам да је то начелник Службе за сузбијање криминала. Волео бих да се провери да ли су били неки оперативни извештаји по којима није поступано…“, рекао је Миленковић, констатујући у наставку да су Здравко Милошевић и Стеван Холић, иначе запослени на Јовањици, неометано продавали дрогу са тог имања захваљујући поменутом Златку Пантелићу и другим припадницима служби безбедности.
„Продавали из његове (Колувијине) лабораторије његову дрогу, спајали са другим људима по граду, ја само не могу да верујем да ти припадници Службе мало оно морала, бар толико да кажу да једна организација оваква продаје опојну дрогу на територији Србије, на територији Београда, притом је овај шеф Београдског центра БИА-е (Мирко Шкеро, прим. аут.), овај први му можда оперативац у Београду (Александар Тошић, прим. аут.), овај је тамо неки у Војсци, неки агент ВОА-е не знам како му је решење (Саша Вујисић, прим. аут.), овај јединице за обезбеђење (полицајац Милан Кендија, прим. аут.) Баштовановић шеф корупције (полицајац Зоран Баштовановић, прим. аут.), овај у ССК не могу званично да га прозовем, али знам да је и он проверавао, али о том потом, Златко Пантелић, он је проверавао и ником ништа.“
Пантелићеву позицију и значај, Миленковић је поменуо и када је одговарао на питање адвокатице Зоре Добричанин Никодиновић, која је тражила да објасни ко је у полицији био надлежан за проверу канабиса на Јовањици, након што је Колувија добио дозволу Министарства пољопривреде да на имању узгаја индустријску конопљу, будући да је била достављена кабинету тадашњег министра Небојше Стефановића.
Он је навео да кореспонденције иду преко државних секретара, Дирекција полиције, Управе криминалистичке полиције (УКП), Националног –криминалистичко-техничког центра (НКТЦ).
“Не могу по имену никога да наводим, могу да наведем једино да је испод у оквиру УКП-а имате ССК, где је већ поменути Златко Пантелић и имате у оквиру Службу за сузбијање наркоманије која би требало да буде координатор свих организационих јединица МУП-а које раде по линији дрога“.
Иначе, име Златка Пантелића јавно је први пут поменуто на претпоследњем рочишту у предмету „Јовањица 1“ које је одржано 21. септембра ове године, када је на суду читана преписка између Предрага Колувије и једног бившег запосленог на његовом имању у ком се помиње Злаја, односно Златко Пантелић.
Из преписке се види да су са Пантелићем били у честим и блиским контактима, а сведок је на суђењу потврдио и да су се он и Колувија виђали са њим.
Провере вршене кроз базе МУП-а
Миленковић је говорио и о улози припадника служби који су учествовали у узгоју и продаји марихуане са Јовањице, али и о начину на који је његово одељење радило оперативну обраду особа умешаних у случај, која није била “бy тхе боок”, због страха да би истрага могла бити заустављена.
„Могу да вам кажем да су они (припадници служби, прим. аут.) не само што су штитили физички тај објекат, они су долазили на тај објекат и посећивали га, чували од дронова и од прилазака не знам какве полиције, војске, кога већ све, они су то радили и систематски, јер су они вршили провере кроз базе МУП-а да ли су случајно лица покривена. Сад мене неко пита да ли је лице било на обради… али није било на обради како министарство (МУП) сматра, јер ја да сам радио тако како они прописују, а ово није да је непрописно, али нисам радио баш по обавезној инструкцији за дугорочне обраде, радио сам баш онако како треба да би дошло до овог резултата… Јер, било који папир да је прошао са његовим именом са његовим подацима (Колувија), или са подацима неког од ових његових људи који су радили за њега и производили опојну дрогу, сигурно посао не би могао да… ми би били успорени, заустављени у смислу – немојте ви то, то ради неко други, немојте, чекајте, немојте ово, немојте оно, ово је био једини и најбољи могући начин што се верификовало кроз дати резултат“, казао је Миленковић, додајући да је Колувија „највероватније“ имао свог човека у и Специјалном суду за организовани криминал, али да ће то истражити и накнадно доставити податке.
На Јовањици није узгајана марихуана, већ сканк
Миленковић је детаљније од онога што је пренето у оптужници, говорио и о томе да је на Јовањици узгајана не марихуана, већ сканк, који има веће концентрације ТХЦ-а па и значајно већу цену, и о несхватљивом упливу служби у тај криминални посао.
„Оволики уплив Служби, оволика кореспонденција са оваквим човеком који је продавац опојне дроге, произвођач опојне дроге… Већина биљака прелази 10 одсто ТХЦ-а. Тако да је апсолутно то да су они злоупотребили решење неко које су добили од Министарства пољопривреде како би садили опојну дрогу марихуану, ово чак није ни марихуана, ово је сканк, то је производња марихуане у вештачким условима, где оне имају појачане концентрације ТХЦ-а и где је цена енормно већа од регуларне цене марихуане, значи на западу се крећу од 2-4 хиљаде евра опојна дрога овог квалитета.“
Говорећи о ономе што су полицајци затекли на Јовањици, Миленковић је рекао да се Колувија позивао на неку дозволу Министарства пољопривреде за производњу индустријске конопље, али да оно што су видели на имању није имало везе са том биљком.
Препричао је и свој разговор са фитоинспектором који је био ангажован, напомиње се у тексту БИРН-а.
„… то је стварно смејурија, па када сам ушао тамо први дан, по облику биљке, мирису, ја сам знао одмах да је марихуана, али ајде чекамо званично вештачење, чекамо да све радимо по ПС-у, по закону, по Уставу, да никога не угрозимо, можда човек стварно има неку дозволу”, наводи се у транскрипту уз Миленковићево опажање да је интенција овде била јасна да се уз подршку појединаца из Служби, који су злоупотребили свој положај, направи једна симбиоза са криминалном групом.
“У периоду од годину дана (то би) можда била најорганизованија и најмоћнија финансијска група на територији Србије, то је рецимо, по мојим неким прорачунима, између 30 и 40 милиона евра годишње“, рекао је Миленковић.
Он се у једном тренутку запитао да ли “има негде већа лабораторија са толиким наводњавањем, са грејачима подног грејања”. “Па ја верујем да у Специјали нема нико подно грејање у кући, да ви 12 хектара малтене имате под подним грејањем, то су огромне финансије“, закључује Миленковић.
САЈ поставља камере ради заштите Јовањице
У делу свог сведочења које, такође, није објављено у оптужницама, Слободан Миленковић говори о томе да је Специјална антитерористичка јединица (САЈ) МУП-а Србије, по ургенцији, послала једног свог припадника да на Јовањици постави надзорне камере ради заштите тог, како се у оптужници тврди, узгајалишта психоактивног канабиса.
„Команда САЈ-а шаље Дејана Митровића који је човек поштен стварно, могу да кажем да је поштен јер сам разговарао са њим, делује ми да је поштен, и никада никакво сазнање за њега нисам имао, који ће сада вероватно после свега овога да напусти МУП претпостављам, који је злоупотребљен, који није ишао у оне засаде, њему је речено – `е иди ти, то је један наш пријатељ, стави ти њему технику за заштиту објекта`, човек који треба да служи наменски за државу, за заштиту територијалног интегритета, за спровођење специјалних акција, за тајно посматрање евентуално терориста, јер ради у антитерористичкој јединици, поставља камере за највећу фабрику дроге у Европи“, рекао је Миленковић пред замеником тужиоца и додао да мисли да их Митровић на крају није поставио, јер је Јовањица, према речима тог припадника САЈ-а, већ имала уходан тим инжењера „како би покрили целу ту причу“.
Миленковић је навео да је то урађено на ургенцију извесног Синише Крунића. “Мислим да је рођен у Требињу, приватник, привредник, Синиша Крунић значи зове команду САЈ-а, не знам тачно кога зове, али контактира са њима, да ли директно да ли преко посредника, команда САЈ-а шаље Дејана Митровића који је човек поштен стварно, могу да кажем”.
Одговорност служби безбедности и заштита угледа председника Александра Вучића
Саслушање Миленковића пред замеником тужиоца за организовани криминал уследио је готово четири месеца након што је изведена полицијска акција Јовањица, коју је власт, као што потврђује и овај документ, од почетка покушала да прикрије. Да до медија и појединих политичара незваничним каналима није стигла вест о проналаску највеће плантаже марихуане икада, питање да ли би до подизања оптужница уопште и дошло.
Саслушање Миленковића у Тужилаштву за организовани криминал уследило је два месеца након што је он, како се тумачило у делу јавности, изведен пред камере МУП-а да каже да породица председника Вучића нема никакве везе са Јовањицом.
Том неуобичајеном изјашњавању једног полицајца о истрази у неком кривичном предмету претходило је, пак, одвођење Миленковића на полиграф, који је део јавности опет тумачио као притисак на овог полицајца, а све због гласина које су се шириле након акције на Јовањици, према којима је Колувија након што га је Миленковић зауставио на ауто-путу, у помоћ позвао председниковог брата.
Да ли због свега што му се претходно догодило или због тога што неспорно зна, тек и на поменутом сведочењу пред замеником тужиоца за организовани криминал у марту 2020, Миленковић је поново поменуо укаљан углед председника као врсту колатералне штете због незаконитих активности појединаца из полиције и служби безбедности који су радили у „фабрици дроге“ ради личног интереса.
„….биле су информације зашто неко није упао раније (на Јовањицу, прим. аут.), е то морамо да видимо и то мора да се истражи до краја све, јер овим темпом, овим начином поступања, Вујисића из ВОА, појединаца из МУП-а, појединаца из БИА, појединаца из Војске, појединаца из ЈЗО (Јединица за обезбеђење одређених личности и објеката МУП-а, прим. аут.) угрожава се и ремети посебно безбедност Републике Србије, јер поштени припадници служби не могу нормално да иду улицом од таквих људи, и што је најгоре то је невероватно како они, да тако кажем, замантају причу, на крају ће да испадне да је крив полицајац који је ухапсио криминалце, тужилац који је процесуирао све те криминалце, или не дај боже као што су урадили да председник испадне крив што су они производили дрогу, то је скандалозно.“
Опструкција Јовањице 2: Кампања за рушење предмета са највишег нивоа
Најновији документ из списа предмета „Јовањица“ потврђује индиције и сумње у застрашујуће размере учешћа полиције и других безбедносних служби Републике Србије у том случају.
Можда зато и није необично што већ годину и по дана траје опструкција поступка „Јовањица 2“ који би требало да утврди одговорност појединих државних функционера и припадника служби безбедности.
Оно што јесте необично је то што упоредо са опструкцијом, упркос бројним доказима о узгоју сканка на том имању, траје кампања којом актуелни високи јавни функционери и челни људи полиције, као и неки бивши попут Дијане Хркаловић, настоје да сруше предмет Јовањица, убеђујући јавност како је то афера измишљена да би се нанела штета председнику Србије и његовој породици.
Штавише, у одбрану Колувије и Јовањице стао је и сам председник Србије. Тако је председник у јесен 2021. из Дубаија за ТВ Пинк рекао да је те ноћи одгледао цео интервју који је Колувија дао свом адвокату, високом функционеру СНС-а Владимиру Ђукановићу, након што је пуштен из притвора негде у ово време прошле године.
Добар део изјаве емитоване уживо из Дубаија, Вучић је посветио анализи онога што је имао да каже човек оптужен за највећу фабрику сканка у региону, а можда и у Европи.
Председник је изразио чуђење да је „човек за такво кривично дело провео две године у притвору“, јер он „није убио никога“, већ је имао, колико је разумео, каже, тону марихуане, коју су „Немци и пола окружења легализовали“ и „што он (Колувија) такође негира да је имао уопште, али није важно, чак и да је имао, две године да проведете у притвору…“, рекао је председник кога смо први пут могли да видимо овако зачуђеног и забринутог због судбине особе оптужене за узгајање и диловање дроге.
Дана 2. септембра ове године пропао је и последњи, 17. покушај да се одржи припремно рочиште у предмету „Јовањица 2“ којим су оптужени припадници полиције и служби безбедности, јер су адвокати окривљених овога пута тражили изузеће заменика тужиоца Саше Дрецуна, чиме су “купили” још два месеца за пролонгирање поступка.
Према информацијама које је БИРН добио из Вишег суда у Београду, ново припремно рочиште заказано је тек за 23. новембар ове године. Прво припремно рочиште било је заказано за 6. мај прошле године, али до данас оно није одржано, што је иначе предуслов за почетак суђења.
Без одговора из Тужилаштва за организовани криминал
БИРН је Тужилаштву за организовани криминал упутио питања у вези са исказом Слободана Миленковића, а једно од њих односило се на чињеницу да је цео исказ записан на чак 22 стране транскрипта, док је тек један мањи део тог исказа унет у оптужницу у предмету “Јовањица 1”.
Питали смо да ли је уобичајено да се у оптужни акт не унесе цео исказ сведока и који је критеријум за одабир делова исказа који ће бити унети у оптужницу.
Занимало нас је и да ли је заменик тужиоца питао Миленковића, чије је контакте Колувија показивао том полицијском инспектору и да ли су уопште вршене провере свих контаката на које се Колувија очигледно позивао у смислу покушаја сопствене заштите од привођења и кривичног гоњења?
Питали смо и да ли је испитивана улога Златка Пантелића из ССК МУП-а Србије и Мирка Шкера, шефа Београдског центра БИА, као и да ли је утврђено на који је начин припадник ВОА Саша Вујисић напустио земљу. До објављивања овог текста, одговоре нисмо добили.
Премештаји из БИА у МУП и обратно
Током сведочења, Миленковић је причао и о улози Бранислава Радосављевића, који се као окривљени у предмету „Јовањица 2“ води као припадник БИА. Миленковић је, међутим, сведочећи указао да види проблем у томе што се не зна где је Радосављевић званично заведен као запослени, да ли у БИА или у МУП-у.
„Бранислав Радосављевић из Министарства унутрашњих послова који је из БИА-е дошао по папирима у СБПОК (полиција, прим. аут.) највероватније, али видим да је то нека општа тајна где се човек води по папирима, па бих волео да то истражи Сектор унутрашње контроле којим путем је дошао, како је дошао, и због чега је човек тог профила и тих квалитета можда био у једном тренутку задужен и за нека кадровања у МУП-у, се налази у причи око неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога“ .
Иначе, према оптужници „Јовањица 2“, Радосављевић се терети да је имао задатак да непосредно обезбеђује објекте са опојном дрогом у склопу Јовањице, као и да ступа у контакт са полицијским службеницима и прикупља информације које су битне за опстанак и за лажно представљање организатора организоване криминалне групе.
У оптужници се, такође, преносе подаци о већем броју решења којима је Радосављевић упућиван на привремени рад из БИА у МУП, па назад у БИА.
Решења су издавана на период не дужи од шест месеци због повећаног обима посла, на основу којих је слат у МУП, па потом враћан у БИА, више пута у периоду од 2017. до јула 2019. године.
Руси крећу ка Одеси, више о томе сазнајте ОВДЕ.
Извор: БИРН
