Пише: Милан Видојевић
С нестрпљењем се очекивао јучерашњи завршетак конгреса Комунистичке партије Кине и избор Си Ђинпинга за трећи петогодишњи мандат на челу партије и државе. Док се његов реизбор очекивао, за аналитичаре су биле интересантније кадровске промене у Политбироу и Сталном комитету где је концентрисана извршна власт партије и државе. Иначе, Централни комитет има 205 чланова и 171 резервног кандидата, Политбиро има 25 чланова а Стални комитет 7 чланова.
У Сталном комитету има нових лица, неки су лојални Сијеви сарадници од пре десет и више година, када је Си био локални функционер. У Сталном комитету у новом саставу нема премијера Ли Кеџијанга, који следећег марта иде у пензију, али је политички
демонтиран као противник председника Сија и као предводник и заговорник другачијег концепта развоја Кине. Ли је присталица прозападног концепта, сарадње са западним капиталистичким земљама, уз велику подршку тајкуна из Шангаја, док је председник Си присталица унутрашњег развоја Кине и решавања бројних проблема које је Кина доживела због пандемије короне и овогодишње нестабилне политичке и
економске ситуације у свету.
Зато је Си Стални комитет попунио оним политичарима који подржавају његову политичку линију и од шесторице чланова који ће седети с њим у овом кључном телу су четворица по први пут. Чланови новог Сталног комитета су:
Ли Ћианг, 63 године, долази са места партијског секретара Шангаја. Веран сарадник председника Сија још из времена када је Си био партијски секретар Жеијанга, а Ли је био Сијев шеф кабинета. Многи верују да ће Ли идуће године бити именован за премијера Кине и тако и формално заузети место број два у политичкој хијерархије Кине.
Жао Леји, 65 година, долази са места шефа Централне комисије за дисциплину и инспекцију. Политичка звезда у успону, одговоран за партијску дисциплину и борбу против корупције. Протеклих година сменио је мноштво високих званичника због корупције.
Ванг Хунинг, 67 година, долази са функције првог секретара Секретаријата Комунистичке партије. Угледни професор, сматра се главним идеологом партије, творцем многих концепта развоја Кине и био је на функцијама саветника и претходног председника Ху Ђинтаоа и сада Си Ђинпинга. Велики пројекат развоја Кине, познат као Пут свиле, његова је идеја.
Каи Ћи, 66 година, досадашњи градоначелник Пекинга. Блиски сарадник председника Сија из периода рада у провинцијама Фуџијан и Жеијанг. Добро организоване Зимске олимпијске игре и борба против короне били су значајни поени за промоцију на нову функцију.
Динг Хусијанг, 60 година, директор канцеларије генералног секретара и председника Кине. По струци инжењер, одличан организатор, шеф администрације, један од најважнијих сарадника председника Сија.
Ли Си, 66 година, долази са места партијског секретара Гвандонг провинције. Близак сарадник председника Сија и његове породице, енергичан политичар који решава кризне политичке ситуације, познат по стимулисању развоја нових технологија и индустрије и економских реформи на локалном нивоу.
Избор најужег политичког руководства упућује на то да ће Кина наставити путем који заговара председник Си, јак економски развој, независна и активна спољна политика и очување унутрашње патриотске и партијске кохезије. У том склопу је и мирно решење питања Тајвана и све спекулације како ће Кина извршити војну инвазију
Тајвана су без основа. Интересантна је и оцена једног Србина који годинама живи на Тајвану, да ће Кинези на Тајвану прихватити политичку понуду оног "ко понуди више," а то је без сумње Кина.
Шта бих могао да кажем на крају овог текста? Утицај Кине у свету је већ сада већи него што су то разни аналитичари спремни да признају. Криза у коју улазе економије либералног капитализма, без идеје како да процене развој светске економије у будућих неколико деценија и политички авантуризам који из руско украјинског рата
прераста у рат Русије против НАТО пакта, наметнуће нова економска и политичка решења. Падају у воду сва планирања Светског економског форума, геронтократија која је протеклих деценија довела свет на ивицу катастрофе, обновљеним малтузијанским теоријама и пљачкашким капитализмом, више нема шта да понуди. На сцену ступају нови технолошки могули, Илон Маск и други, траже и нова политичка решења.
Свет иде у правцу који ће бити можда и неочекиван. Нови идеал финансијске елите је корпоративна држава типа Кине - капитализам а на врху "централни комитет." Нестаће компромитоване институције "демократских политичких система," које иначе функционишу селективно и неуспешно. Правосуђе, здравство, свакодневне потребе становништва су на мети узурпација и обесмишљавање тих оквира у којима је свет
функционисао протекла два века, траже нова решења. Не значи да су "нова решења" боља, да ће бити ефикаснија и праведнија за човечанство.
Садашња фаза је фаза "смањења потрошње" и то се дешава широм света али је врло изражена у Европској унији и САД. Како би се ексцесивно расипање ресурса зауставило било је потребно довести ЕУ у кризну ситуацију, путем санкција Русији, што је требало да спречи прилив јефтиних енергетских и других сировина. Све је изгледало функционално а онда је САД преузела иницијативу гурајући Украјину у
рат, подижући кроз војни комплекс своју посрнулу привреду и економски потапајући Европу, што им иде у прилог.
Кина стрпљиво гледа и чека. Минимално подржава Русију купујући све доступне руске сировине, добро пази да не уђе у озбиљније конфликте са САД-ом око Тајвана. Још није тренутак. Кад САД не буде у стању да војно брани своје интересе у Југоисточној Азији, Тајван ће пасти Кини у крило као презрела крушка. За пар месеци, кад се формализује промена водећих личности у Кини и они преузму конкретне обавезе и кад се заврши рат Русије и НАТО пакта, свет ће ући у нову варијанту орвеловског света.
Више текстова Милана Видојевића прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
