На Додиков позив, у Бањој Луци је одржан заиста величанствен скуп са више од тридесет тисућа људи. И то је било све. Ништа се друго, што би дало одговоре на блиску будућност, на блиска дешавања, није десило.
Оно што је иначе бољка Додиковог режима, то је да су истински интелектуалци били одсутни из његовог хоризонта препуном кабадахија, улизица и медиокритета. У мају 1968. године, Де Голове присталице, милијун људи, марширало је Шам з'Елизеом, највећом авенијо у Паризу. На челу поворке било је стотињак свјетски познатих интелектуалаца који су му, и иначе, тијеком мајских догађаја давали пуну подршку.
Овдје није било никога из Академије наука Републике Српске, ни других познатих интелектуалаца из свијета науке и културног живота (?!), осим ислужених политичара, већим дијелом прелетача. Једино се појавио Кустурица, неинспиративан и неприпремљен; рекао је како је предност Додика у односу на Трвићеву три тисуће гласова што је изазвало негодовање дијела скупа и његов покушај правдања: „И три хиљаде је довољно“.
Додик је поново тактизирао, што му је до сада доносило извјестан успјех, али је овај пут то било бескорисно. Његова основна политичка мисао је да је стратегија скуп тактика, и да се тим методом он може извући из сваке тешке ситуације. Постоје, међутим, такве ситуације када се једино може и мора ићи напријед, иако су шансе на успјех малене, али ићи назад је без икакве шансе.
Пише: Емил Влајки
Неизвјесност је притискала све присутне. Што ће се десити када за пар дана Централна изборна комисија (ЦИК) објави да се нови избори за предсједника Републике Српске морају одржати? Или можда још увијек има оних који вјерују да ЦИК то неће урадити? Дакле, Додику се негира изборна побједа! И што сада, рекла би Констракта у својој пјесми која је била трећа на Еуросонгу. Погледајмо овакав сценариј.
Потпуно је свеједно хоће ли Додик то прихватити или неће. Ако не прихвати, СИПА ће доћи да га ухапси због тога што не поштује уставни поредак и постојећу законску регулативу. Ако прихвати, оптужит ће га за нешто друго. СИПА ће поново доћи да га приведе, он ће се успротивити, и ако СИПА омане, доћи ће НАТО трупе које су на Мањачи, 20 км далеко од Бања Луке, и урадит ће то. Није превише вјеројатно да ће полиција Републике Српске то моћи спријечити. Има и других сцнарија, али је овај некако највјеројатнији. Ако (кад) се то деси, позиција и коалиција ће се распасти као кула од карата!
Важно је схватити, да Запад ни у ком случају неће дозволити да на чело Републике Српске буде Додик за кога Лавров тврди да је истински пријатељ Руса (што Додик обилато потврђује) док Запад води истински, несмиљени рат против свега што је руско.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) October 25, 2022
Наравно, Додик све то зна и у свом обраћању скупу, ишао је 15 корака назад. Главне непријатеље Српске које је споменуо били су Изетбеговић, опозиција и ЦИК. Запад није ни споменуо, а и све остало је изостало из његовог уобичајеног дискурса. Ни ријеч није рекао како је ПДП-СДС опозиција финанцирана од стране Запада. Није говорио о протекторату, страним суцима у Уставном суду БиХ, неприхватљивом Суду и Тужилаштву БиХ, о нелегалном Високом представнику у БиХ, о незаконитом дјеловању осталих Високих представника, о противљењу НАТО-у, итд., итд. Мислио је, можда, да ће га Запад ради његовог ретерирања макар и дјеломично амнестирати од онога што му спрема.
Оно што предстоји је оквирно јасно, али није познато у којој ће се форми манифестирати. Све у свему, без ефикасне руске помоћи, Додик се не може одржати. Најгора варијанта би била да се Срби међусобно сукобе. Руска војна интервенција је мало вјеројатна. Коначно, судбина једног политичара није суштински важна. Важни су земља и народ, али нисам увјерен да ће се ту нешто набоље промијенити.
Остале текстове Емила Влајкија читајте ОВДЕ.
Извор: Правда
Извор: Правда
