Руски тим истражитеља, који је на место хаварије гасовода Северни ток 1 и 2 стигао бродом који је изнајмила компанија "Норд Стреам АГ", за 24 часа биће спреман да почне истрагу о оштећеном дела гасовода, саопштила је ова компанија.
"За део истраге о делу гасовода у данској економској зони, још чекамо дозволу власти", саопштила је компанија "Норд Стреам АГ".
Истражитељи "Гаспрома" су на Балтичко море стигли очекујући да им данске власти дозволе почетак истраге, коју је руско министарство спољних послова затражило 13. октобра.
Истраживачки брод "Нефрит" поринут је 2004. године у Румунији, а током последње деценије пловио је под заставама Француске и Норвешке. Власништво је руске компаније "Алајанс Ел-Ел-Си".
Власти у Копенхагену су, пре две недеље, навеле да ће руски захтев бити обрађен за 20 радних дана, али и да "Гаспромови" стручњаци неће моћи да прегледају место експлозија све док не буду окончане званичне истраге.
Истраге о експлозијама на Северном току 1 и 2 паралелно воде шведске, данске и немачке власти, пошто је покушај да се организује заједничка истрага пропао, јер су власти у Стокхолму одбиле да деле "информације од значаја за националну безбедност".
"Русија, наравно, неће признати квазирезултате такве истраге, уколико не буду укључени руски стручњаци", саопштило је руско министарство спољних послова након састанка да дипломатама из Немачке, Данске и Шведске.
Руски председник Владимир Путин је оптужио Запад за саботаже на гасоводима, док су амерички званичници у више наврата тврдили да су то учинили Руси. Три истраге о експлозијама, до сада, нису идентификовале починиоце.
Шведска истрага
Два шведска миноловца стигла су на место хаварије "Гаспромовог" гасовода у склопу другог дела истраге о експлозијама, две седмице након што су власти у Стокхолму потврдиле да су гасоводи Северни ток 1 и 2 оштећени у експлозијама, као и да је "појачана сумња" да се ради о саботажи.
"Могу да потврдим да су тамо два миноловца", рекао је портпарол шведске морнарице Џими Адамсон, објашњавајући да су ратни бродови упућени на место експлозије како би прикупили додатне елементе неопходне за комплетирање истраге.
Адамсон је навео и да је овај део истраге иницирала ратна морнарица, невезано са истрагом коју већ неколико седмица води шведска полиција.
Шеф шведских истражитеља је, претходно, навео да су на месту експлозије пронађени докази који ће бити додатно испитани, истичући да се ради о "веома осетљивом случају".
Потврђене су раније тврдње сеизмолога у Шведској и Данској, који су одмах након ових догађаја 27. септембра регистровали снажне подводне експлозије. У истрази, која је почела пре недељу дана, учествовали су и полиција, Обалска стража и оружане снаге.
Немци на дну мора
Немачка федерална полиција окончала је прву фазу истраге о саботажи Северног тока 1 и 2 и предала налазе на даљу анализу, рекла је портпаролка немачког министарства унутрашњих послова, четири дана пошто су се рониоци Бундесвера спустили на дно Балтика како би покушали да прикупе доказе.
На фотографијама које су начинили подводни дронови Бундесвера виде се осам метара широке пукотине на цевима гасовода, што, како наводе немачки експерти, може бити једино резултат подметнутих експлозија, пишу немачки медији.
Одмах затим, немачко тужилаштво отворило је истрагу о "детонирању експлозивне направе", "противуставној саботажи", уз назнаку да се ради о истрази "од посебне важности".
Док су Данци и Швеђани објавили делове истраге, немачке власти су, упркос почетној одлучности да разоткрију кривце за удар на европски енергетски систем и обећању да ће привести правди одговорне за ову саботажу, одлучиле да не објављују информације везане за ову истрагу.
"После пажљивог разматрања, дошли смо до закључка да је, због добробити државе, трансфер информација немогућ, чак ни под назнаком строго поверљиво", навеле су немачке власти, пошто је детаље истраге затражила група посланика Бундестага.
Тајновитост истраге у приличној је мери изненадила немачке медије, посебно јер су власти у Берлину саботажу Северног тока, првобитно, називале "озбиљним и агресивним нападом на ток снабдевања енергентима".
Готово истовремено, опозиција је затражила да власти објаве који су бродови чланица НАТО-а били у околини гасовода Северни ток 1 и 2 у тренутку експлозије, као и да ли су се у близини налазили руски ратни бродови.
Немачки Шпигл је објавио да су САД летос упозориле неколико европских земаља да постоји могућност напада на Северни ток 1 и 2, али су та упозорења била неодређена и из њих се није могло закључити ко би то могао учинити.
Рад гасовода "Северни ток" обустављен је крајем августа због проблема са ремонтом "Сименсових" турбина, али су цеви остале напуњене гасом. Друга траса овог гасовода, "Северни ток 2", вредна 11 милијарди долара, изграђена је прошле године, али због низа политичких разлога никада није пуштена у комерцијалну употребу.
Руски "Гаспром" је платио половину трошкова изградње, док су остатак трошкова финансирали британски "Шел", аустријски ОМВ, француски "Анжи", те немачке компаније "Унипер" и "Винтершел ДЕА".
Снимак уништења групе страних плаћеника у Украјини погледајте ОВДЕ.
Извор: Ало
