Трибина ће бити одржана 29. октобра са почетком у 13 часова.
Како бисте имали кратак увид о теми трибине, цитираћемо учеснике који ће изнети своје мишљење:
Слободан Рељић, социолог
Доминације неолиберане државе и њених инструмената моћи учинила је школске програме инструментима „научног хуманизма”, потпуно посвећеног профаним вредностима и идеологијама. На почетку трећег миленијума известан је геополитички преокрет „успона Азије и опадање Америке”, што ће битно утицати на сетове вредности глобалне културе, као и промену школских система. Тај процес је повратак душе, а што би значило повезивање особе „са светом на богат, суптилан и компликован начин; на значење приласка другој особи као души, а не као пуком корисном инструменту или препреци на сопственом путу”. То је сложен и трајан процес с неизвесним правцима кретања.
Слободан Антонић, социолог
Постојаће „дуално образовање“ – с једном памећу за „проле“, а са другом за „компрадоре“. Прва памет вероваће да је сјајно да српска деца буду „инсталатери“ и да раде за 23.000 динара, 24 часа дневно, „поносни што раде“. Друга пак памет знаће да је, док је „глупих прола“, најисплативије бити министар који своју земљу продаје атлантистичком Молоху, сребрњаке слаже у Швајцарској, а потомке намешта као менаџере у банкама и јавним предузећима.
Докле ће нас сматрати „пролима“? И да ли ћемо ми, просветни радници, дозволити да стварно будемо утерани у дуално образовање?
Милош Ковачевић, лингциста
Прави се језички инжењеринг. Не могу се ништити могућности које пружа језик и уместо онога што предодређује структура, наметати нешто што поништава ту структуру. Ово је највећи атак на српски језик од Светога Саве. Срби никад нису учили језик, они га добију са рођењем. Ово је први пут да се Србима намеће шта је српски језик. Срби нису никада имали вештачки језик, имали су народни језик који је уведен у књижевност од Вука до данашњих дана.
Угледни лингвиста сматра да је увођење обавезног родно сензитивног језика горе од вербалног деликта из времена комунизма:
– Употреба родно сензитивног језика је добра за хумористе, сатиричаре јер исмева наш језик. Ако може говорница, зашто не може слушалица?! Кад можемо да кажемо – драге наше говорнице, зашто не бисмо рекли – драге наше слушалице. То је више за карикатуру српског језика, него што је то одраз његове структуре – каже Ковачевић и додаје да је у Француској родно сензитивни закон пропао, а да је избачен из докумената о кохезији ЕУ.
Александар Липковски, математичар
Развој детета почиње у породици, али се озбиљно наставља и завршава у школи. Српске школе морају бити место где ће Косово и Метохија ући у саму бит, у свест малих ђака, постати неотуђиво власништво српског духа и душе. Имамо ли такве наставнике, имамо ли такве школе? А ако немамо, ко је за то крив, и како их обновити? Да завршим цитирајући Андреја Кончаловског, чувеног руског филмског редитеља:
„Сада се битка одвија на пољу образовања где се удара темељ смислу. То је ужасна ствар, када некога не терате да учи, да се развија, већ одмах од њега правите некакав општи социјум. То видим по студентима који више не долазе да узму књигу из библиотеке, већ све информације траже на интернету. И стално праве селфије.“
Зашто ови људи овако говоре?
Да бисте схватили зашто поменути учесници трибине овако говоре, колумниста Правде Владимир Димитријевић вас ппозива на трибину да их чујете.
Извор: Правда
