Пише: Иван Пајовић
Недавна диверзија изведена на цевима гасовода Северни ток наводи на помисао да би сличном диверзијом могли бити уништени стубови Кримског моста који спаја Крим са руском матичном територијом. Ако је неко могао на скривен начин поставити експлозив на цеви гасовода које леже на 100 метара морске дубине, зар не може исто то учинити и са стубовима Кримског моста?
Доброо се зна за кога је овај мост мета број један и ко би се највише радовао када би он био срушен. Али је познато да је и мост веома добро заштићен: осматра се из космоса сателитским надзором, а наравно да има и подводно обезбеђење. Говори се да га штите и дресирани борбени делфини, али то није тачно, већ је само шала.
Треба рећи каква је сама конструкција моста и зашто против њега није могуће направити диверзију сличну оној са гасоводом. Постоји велика разлика.
Линију гасовода представља цев пречника око 1,2 метра, дебљине зида око 4 центиметра, а притисак унутар цеви је 220 атмосфера. Цев је са горње стране још и покривена и слојем бетона. У сваком случају, то је необезбеђени објекат огромних димензија са великим унутрашњим притиском и довољно је на ма ком месту направити не претерано јак удар (мањом количином експлозива) и одмах долази до оштећења које избацују гасовод из функције.
Са друге стране, стубови Кримског моста су нешто сасвим друго. Ових стубова има две врсте. Они најјачи су централни, налазе се на средини и на њих се непосредно ослањају лукови моста испод којих тече бродски саобраћај. Сви остали стубови су слабији и на њих се ослања само тело моста. За претпостављеног диверзанта слабији стубови би били лакша мета, али диверзијом на централне стубове могли би се срушити лукови, чиме би се постигла два циља: мост би био порушен и прекинут би био саобраћај бродова између Црног и Азовског мора.
Међутим, централни стубови нису „мали залогај”. Они су учвршћени на 110 шипова дужине 105 метара који се налазе испод воде, али је њихов већи део укопан у морско дно. Сваки од шипова заправо је челична цев пречника 1,5 метар, дебљине зида 4 центиметра (очигледно димензијама слично цевима Северног тока) и налази се унутар армирано-бетонске кошуљице, начињене од челика и бетона најбољег квалитета, од каквог се граде главни делови нуклеарних електрана. Таквих је шипова 110 и постављени су на најчвршћи начин, у виду конуса. Порушити такве ослонце тешко је могуће чак и торпедом, дакле готово немогуће експлозивом којим се користе рониоци-диверзанти или мини-подморнице са роботима-манипулаторима.
Остаје могућност напада на мање јаке стубове. Међутим, и тамо потенцијалног нападача чека не мање разочарење. И ови стубови стоје на армирано-бетонским шиповима, не мање моћним него они испод лукова, само их је мањи број. Уз то, мост је тако конструисан да уколико би неки од споредних стубова био уклоњен, конструкција би и даље стајала као да се ништа није догодило.
Кримски мост је изузетно јак објекат. При конструисању рачунало се да може издржати директан пад путничког авиона на њега (имао се у виду сумњиви напад на Куле-близнакиње 11. септембра). Мост може издржати директни ударац теретног брода у пуној брзини као и земљотрес снаге 9 степени Рихтерове скале. Земљотреси такве снаге у том рејону се не дешавају, али отпорност је пројектована за сваки случај. Мост је непотребно ремонтовати наредних сто година, осим обнављања асвалтне површине. Ако би се правило поређење и уобичајени мостови били сматрани глиненим циглама, у поређењу са њима Кримски мост је чист челик. Њега је можда и могуће срушити, али свакако не методом која је примењена на гасоводу Северни ток.
Кримски мост преко Керчког мореуза представља најкомплекснији, најскупљи и најдужи мост у Русији. То је 19 километара комбиновани друмско-железнички мост који повезује Керчко полуострво на Криму са Таманским полуострвом Краснодарског краја. Његова градња започета је 2015. године, а ауто-пут отворен је већ 2018. године, а железничка пруга за путничке возове 2019. Нешто касније отворена је линија и за теретне возове. Пропусна моћ моста је 40.000 аутомобила и 47 железничких композиција дневно. Цена овог моста са приступним саобраћајницама износила је око 300 милијарди рубаља. У градњи је учествовало око 20 руских компанија.
У Русији се овај мост сматра стратешким објектом прве категорије и заштићен је од ваздушних напада сопственим противваздушним одбрамбеним системом са пуним капацитетом, почев од Панцира, па до дивизиона S-400 Tријумф, распоређеног поред Феодосије. Присутна су и средства противелектронског ративања. Приступе мосту са копна и мора контролишу гардијске јединице руске армије, заједно са граничарским и противтерористичким јединицама Црноморске флоте. Поред свега, мост је заштићен и средствима за хидролокацију, тако да је рониоцима и мини-подморницама немогуће да неприметно приђу ближе од сто метара.
За Кримски мост се може рећи да је најзаштићенији на свету. Ништа чудно, јер је непрестано на мети непријатеља Русије.
Више текстова Ивана Пајовића прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
