Председник Србије Александар Вучић најавио је 27. августа да ће актуелна техничка премијерка Ана Брнабић бити именована за представника за састав новог кабинета, али остали детаљи нису познати. Зашто Србија још увек нема владу, ако је јасно ко има већину?
Коначни изборни резултати објављени три месеца после гласања показали су да је листа СНС освојила 120 од 250 посланичких мандата, а заједно са мањинским странкама и СПС, који је освојио 31 мандат, има већину у парламенту. Конститутивна седница Скупштине одржана је 1. августа и тада је почео да тече рок од 90 дана за формирање Владе.
СПС је формално донео одлуку о учешћу у новој влади средином августа, а лидер СНС је крајем тог месеца потврдио да ће Ивица Дачић имати „веома важну функцију у Влади и да ће бити координатор служби безбедности „. Тада је речено да се формирање Владе очекује у септембру, што је већ био неколико пута пробијан рок.
Техничка и будућа премијерка Ана Брнабић недавно је за РТС рекла да су околности успориле формирање Владе и најавила да ће она бити формирана у октобру. У јавности се спекулише да Владе нема због спољнополитичких притисака да Србија заузме јаснији курс у тренутној ситуацији, или због расподеле власти унутар владајуће странке или коалиције. Без обзира на разлоге, одлагање формирања Владе указује на кризу и избегавање одговорности, каже за Глас Америке Раша Недељков, програмски директор организације ЦРТА.
„Ово је један од показатеља практично уставне кризе, у којој политичке елите стварају атмосферу у којој неизвесност и несигурност постају приоритет у нашем институционалном деловању. Јер упркос свим околностима и извесности ко може бити у влади, искористите све могуће законске оквире да немате политичку одговорност у институцијама и једини континуитет практично постоји у институцији председника који све друге гране власти подређује својој власти.То је за нас црвена застава која не треба да чуди нас“.
Слична ситуација је била и након парламентарних избора у јуну 2020. године, када је такође каснило формирање Владе. Тада је, међутим, ситуација била још јаснија јер је опозиција бојкотовала изборе, а СНС је освојио апсолутну већину.
„То само илуструје карактер политичких елита које имају моћ, вољу да не граде институције, већ да институције подређују уским партијским интересима. У том смислу не треба правити еуфемизаме и претити грађанима да нас Влада неће стићи јер смо под стратешким притиском итд. Последица неформирања институција је искључиво унутарпартијска калкулација да то највише одговара носиоцима власти, јер за сваки проблем нема политичке одговорности“, подсећа Недељков.
Према закону о Влади, техничко одељење може да обавља само текуће послове, не може да предлаже парламенту законе, нити доноси прописе, осим ако је њихово доношење везано за законски рок или је диктирано потребама државе, интереса одбране или природног, економског и техничког удеса.
Што значи да одлуку о потенцијалној промени спољнополитичког курса треба да донесе нова, а не техничка Влада – теоретски. У пракси, каже Недељков, носилац политике и власти тренутно је институција председника, за коју не постоји противтежа ни контрола у другим институцијама.
„За нас је највећи проблем у изградњи демократије нормализација институционалног вакума, како у самим институцијама, тако и на крају и код грађана.
Иако се не зна ко ће формирати Владу, познато је њено трајање – каже председник до 2024. године, када се одржавају редовни локални избори. Тако је било и 2020. године када је Вучић пре састављања Владе најавио њен рок – до 2022. године.
У случају да се Влада не формира до почетка новембра, законом је прописано да се Скупштина распусти и да председник распише парламентарне изборе, који треба да буду завршени најкасније 60 дана од расписивања.
Извор: Глас Америке
