Пише: др Иван Пајовић
„Ако су у марту-априлу оптимисти најављивали да ће економија Русије пасти за десет одсто ове године, а песимисти за 20 одсто, сада већ схватамо да ће економски пад 2022. бити мањи од три одсто“, рекла је зменица министра за економски развој Полина Крјучкова на седници Московског финансијског форума. Дан раније Владимир Путин је објавио прогнозу да ће економија пасти за само 2%.
Пролетос су заиста даване прогнозе двоцифреног пада руске привреде. На пример, Светска банка је 10. априла саопштила да очекује да ће руски БДП ове године опасти за 11,2%. Сада, међутим, економисти ревидирају своје прогнозе. Министарство за економски развој Русије и председник Путин очекују економски пад од 2 до 3%, док је шеф Сбербанке Герман Греф нешто песимистичнији и очекује пад од 4,5%.
У сваком случају, нема говора о било каквом двоцифреном паду руске економије, а то признају и западни економисти. Званичници ММФ-а још у јулу су признали да је руски отпор санкцијама био ефикасан и почели су да коригују своје прогнозе. У априлу ММФ је очекивао пад руске економије од 8,5%, а у јулу за 6%.
Потпуно је разумљиво што је пролетос настала паника због невиђеног економског притиска. Русији је од 2014. године уведено више од 10.000 санкција, па су стога прогнозе биле катастрофалне. Међутим, катастрофални сценарији се нису остварили. Показало се да је руска привреда отпорнија на шокове и да се тешкоће могу умногоме превазићи супституцијом увоза и повећањем трговинског промета са пријатељским земљама.
Главни ослонац економског отпора свакако је сектор сировина. Русији на руку иде комбинација високих цена енергетских сировина и велики обим њихове производње. Запад је посебно очекивао да ће се урушити извоз сировина из Русије. Он се донекле заиста и смањио, али не онолико колико би они који су увели санкције желели. Велику улогу одиграо је и фактор цене – са мање стварног извоза, Русија добија веће готовинске приходе. Овогодишњи руски буџет пројектовао је цену нафте од само 44 долара по барелу, јер прошле јесени нико није ни сањао да ће нафта коштати и више од 100 долара, што је данашња реалност. Осим тога, нафтни ембарго ЕУ је одложен за крај године, а Русија је имала времена да преусмери токове нафте на друга тржишта и то јој прилично добро иде. Чак и релативно мало смањење обима извоза сада се лако надокнађује високим ценама.
Што се тиче гаса, ове године је ситуација нешто компликованија, али пре за Европу, а не за Газпром, који очекује да ће ове године зарадити рекордну суму у историји. Разлог је исти – што мање гаса испоручује, то скупље продаје преостале количине гаса Европљанима.
Важан фактор подршке било је увођење антикризних мера Централне банке. Колапс рубље није се догодио због низа мера, између осталог и због увођења контроле кретања капитала. Ово се не може назвати тржишном мером, али је одиграло важну улогу у смањењу размера кризе у привреди. Поступци Централне банке су били рационални и ефикасни. С почетка је нагло повећање референтне каматне стопе на 20% помогло да се обузда инфлаторни удар и заустави депресијација рубље, а њено накнадно смањење подржало је реални сектор привреде, као и банкарски и грађевински сектор. Иако је јасно да ће инфлација ове године бити двоцифрена, она свакако неће прећи стопу од 12 до 16%. Треба напоменути да је Централна банка у оваквим околностима ипак ишла на прилично брзо смањење референтне каматне стопе, што је умногоме олакшало пословање банкама, бизнису, индустрији, којима је кредитни новац животно важан подстицај. Без јефтиног новца скоро је немогуће радикално обновити пословање и логистику. Још једно негативно очекивање се није остварило: капиталне инвестиције не опадају тако приметно, највероватније због услова ниских каматних стопа.
Поред високих цена нафте, руској привреди помаже и увоз неопходних резервних делова, компоненти и опреме, као и низа робе широке потрошње из Казахстана, других земаља Евроазијске економске уније и пријатељских земаља, што је постало веома важно када је велики број западних компанија напустио Русију или су такве компаније одбиле да испоручују такву робу уводећи разна ограничења.
Добра наплата пореза такође помаже руској економији, јер довољни и правовремени порески приходи ублажавају ефекте кризе, чинећи да се смањи или избегне буџетски дефицит.
На крају крајева, од великог су значаја повољан географски положај Русије и добри односи са Кином. Русија је искористила прилику да организује благовремене испоруке робе у Кину и увоз из те земље, што елиминише проблем поремећаја ланаца снабдевања због повлачења европских и америчких компанија.
Очигледно, Запад није много рачунао на оно што сада помаже руској економији. Тако лоша предвиђања сада се обијају о главу Европљанима, који за сопствени рат санкцијама против Русије морају да плате више него њихови амерички тутори.
Генерално, идеја Запада да ће се економија Русије урушити чим се уведу санкције показала се веома далеко од стварности. Испоставило се да је флексибилност руске економије много већа него што су непријатељи очекивали. И убудуће се може очекивати да ће деловање владе, Централне банке и привреде одржати стабилност руске економије и у наредним годинама.
О детаљима велике битке код Доњецка читајте ОВДЕ.
Извор: Правда
