То практично значи да је из ове квазидржаве отишло 30 одсто укупног становништва. Људи одлазе најчешће због корупције, криминала, сиромаштва, глади, али и због лоше безбедносне ситуације. Да је на снази општа бежанија, може се закључити и по броју ђака у школама којих је из године у годину све мање.
Из косовске Агенције за статистику наводи се да тзв. држава Косово има највец́и пад у броју студената у региону.
- У 2021/22. години на Косову је било 217.977 ученика у основним школама, односно 5.931 ученик мање него 2020/21. године, када је укупан број ученика основних школа био 223.908 - навела је ова Агенција.
Са Косова у великом броју одлазе припадници националних мањина који су највише и погођени лошим стандардом у овој квазидржави.
Професор Приштинског универзитета Берим Рамосај оценио је раније да институције треба да граде демографску политику која ц́е бити у служби развоја тзв. државе Косово. Те мере требало би да зауставе одлазак високообразованог кадра.
- Одлив мозгова је алармантан, тако да нам понестаје људског капитала и овај процес је незаустављив. То је светски проблем и није само проблем Косова, али Косово треба да стимулише нова радна места - рекао је Рамосај, и додао да власти треба да направе петогодишњи план и да мотивишу људе да остану на Косову.
Песимистичне прогнозе изнео је и шеф генералног конзулата тзв. државе Косово у Канади Донат Сиља, који је рекао да ће најмање још 800.000 људи напустити ово подручје.
- Након визне либерализације, у року од пет до седам година Косово ће, према објективним проценама, напустити 800.000 становника. Визна либерализација ће утицати на депопулацију Косова. Грађани Косова лако се прилагођавају европском тржишту рада. Косовска дијаспора је изузетно добро структурирана, с капацитетом да апсорбује радничку класу с Косова. Ту је и чињеница о великој потреби коју земље ЕУ, а посебно Немачка, имају за радницима - изјавио је Сиља.
Кина тврди: Ако Украјина уђе у НАТО могућ је нуклеарни рат! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Ало
