"Балкан је показао висок степен солидарности и морамо бити захвални председнику Бугарске Румену Радеву, премијерима Грчке и Албаније Киријакосу Мицотакису и Едију Рами, као и премијеру Мађарске Виктору Орбану, који су се заложили за то да Србија буде изузета из пакета санкција и да јој се омогући она дерогација која се омогућава бројним другим државама чланицама ЕУ", рекао је Старовић за Танјуг.
Старовић је оценио да је захтев Хрватске да се Србији уведу санкције на увоз руске нафте "брутални покушај Републике Хрватске да нанесе штету Србији, свим њеним грађанима и привреди".
Казао је да је читава европска јавност могла да види понашање Хрватске у овом случају и додао да чак 70 одсто прихода јадранског нафтовода који воде од Луке Омиш до Рафинерије у Панчеву зависи од средства које Хрватској уплаћује Србија, односно транзитних такси које плаћа.
"Они су спремни и тога чак да се одрекну како би нанели штету Србији. То говори да, ма колико они желели, у политичком смислу, да искораче са Балканског полуострва показали су свој менталитет и континуитет политике која се своди на ону народну пословицу 'да комшији цркне крава, макар мени цркле и две", оценио је Старовић.
Он је додао да су, са друге стране, све друге земље Западног Балкана показале најбоље лице.
Оценио је да је Самит европске политичке заједнице у Прагу био прилика да чује глас Србије и истакао да је обраћање председника Александра Вучића било запажено.
Казао је да су, поред званичног, важни и билатерални сусрети које је председник имао са немачким канцеларом Олафом Шхолцом, француским председником Еманулом Макроном, председницом Европске комисије Урсулом фон ден Лајин, као и са председником Чешке Милошом Земаном.
Говорећи о притисцима на Србију, Старовић је казао да су они константни и да је јасна жеља ЕУ да се све државе кандидати у потпуности ускладе са политиком ЕУ, односно "у конкретном случају да приступе режиму санкција према Руској Федерацији".
Он је оценио да је председник Србије на јасан, доследан и чврст начин бранио виталне националне интересе Србије.
"У свакој прилици, председник је појаснио који су то разлози због којих Србија није у могућности да се прикључи режиму санкција према Руској Федерацији уз то да је став Србије према рату у Украјини заснован на универзалним принципима и вредностима које делимо са остатком европског континента, а то су поштовање повеље УН и територијалног интегритета суверених држава", рекао је Старовић.
Упитан да прокоментарише то што захтев тзв. Косова за пријем у СЕ није ушао у процедуру, државни секретар је рекао да то јесте мала дипломатска победа Србије.
"Нема простора за неке велике славодобитне изјаве, јер ће та дипломатска битка бити дуготрајна и веома тешка. Није ни мало случајно што је Приштина одлучила да баш изабере СЕ, као кључну међународну организацију где ће покушати да афимише и легитимизује једнострано проглашену независност", казао је Старовић.
Он је додао да је Приштина рачунала на то да је математика у СЕ за њих повољна и да постоји двотрећинска већина држава чланица које су признале самопроглашено Косово.
"Међутим показало се да није све у пукој математици и да су аргуметни које је подносила Србија наишли на плодно теле, па су многе државе чланице СЕ, а међу њима и неке државе које су признале Косово, на прави начин разумеле шта је суштина наших политичких позиција", рекао је Старовић.
Извор: Танјуг
