Пише: Драгомир Анђелковић
Чим је Москва прогласила мобилизацију, тј. повукла потезе који потврђују да ће у предстојећем периоду енергичније деловати у контексту украјинског сукоба, у великом делу наших медија отпочела је нова етапа обмањивања српске јавности у вези са стањем у Русији. У дезинформативном деловању учествују бројни медији, како они блиски власти тако и опозицији.
Усиљено се понавља да сваког дана десетине хиљада војних обвезника напушта Русију. Међутим, то ем није могуће (одмах после објаве мобилизације уведено је више ограничења за категорије становништва на које се она односи), ем се из прилога који такве тврдње „поткрепљују” види да су углавном „фејк”. Тако нам „у периоду” када је у крајевима Русије уз Финску границу температура око 7-8 степени, приказују снимке и фотографије који сведоче да у ту земљу хрле бројни млади Руси у мајицама са кратким рукавима и у шорцевима. Јасно је да се ради о гужвама на граничним прелазима из летњег периода.
Папагајски се понавља и да из Русије свакодневно полећу стотине, па и хиљаде авиона попуњених „противницима рата и Путина”, ка земљама које нису обуставиле ваздушни саобраћај са њом. Наравно, и да су сви летови препуњени, док су карте за њих муњевито поскупеле. Прво, зар је логично да држава која концентрише ресурсе за рат, у тренутку док то појачано чини, дозвољава драстично повећање броја летова ка иностранству и несметано укрцавање на њих војних обвезника?
Друго, лако је проверити да су после увођења западних санкција, преостали летови ка Русији и из ње, по правилу, били пуни. Мало је летова а много оних који из Русије негде желе да отпутују или да њу посете. Што се цена тиче, оне су одмах јако скочиле и до данас остале на високом нивоу. Примера ради, на летовима који повезују Србију и Русију карте су већ месецима три, четири пута скупље него пре сукоба. Закон понуде и потражње. Онај ко има монопол користи прилику да добро ућари. Све то нема никакве везе са актуелном руском мобилизацијом.
Да даље не анализирам понаособ лажи којима смо преплављени. Битно је сагледати зашто су и раније бројне антируске неистине, буквално пола сата после Путиновог говора мултипликоване. Ради се о страху оних који желе да Русија доживи неуспех. Они то што се Москва очито прерачунала, и украјински конфликт покушала да разреши у форми „специјалне операције”, ангажовањем малих (професионалних) снага, представљају као њену слабост. Долази зима са бројним проблемима за становништво већине западних земаља, изазваних бумеранг ефектом санкција. Оно се црном пропагандом да је Русија на корак од слома охрабрује да издржи и не буни се против својих елита које су га увукле у проблеме.
Руска ратна уздржаност у претходном периоду, олакшала је манипулацију те врсте. Много се говори о малобројности руских трупа на фронту (као да Москва то не може да промени) док се занемарује чињеница да Руси нису ни приближно бомбардовали Украјину као НАТО Србију 1999. Они су се углавном ограничили на војне циљеве, док су Американци код нас разарали све што је важно за нормалан живот становништва, како би тако тадашњи државни врх натерали да испуни захтеве агресора. То се и десило. Показало се да је и без једног јединог војника на терену, могуће постићи оно што се жели.
Кремљ је сада окренуо други лист. Почиње много озбиљније да делује по дубини украјинске територије (тек недавно се десило да значајнији крајеви Украјине неколико сати остану без струје) како би умањио капацитете Кијева да води рат, али и да ангажује драстично веће копнене снаге. То ће се после неког времена одразити на стање на бојишту и сумрак нада оних који желе пораз Русије. Али да свест о томе не би одмах преовладала, са могућим турбуленцијама у неким чланицама ЕУ, отпочет је нови пропагандни удар. Он треба да купи још мало времена и одржи у животу лаж о предстојећем руском слому, а после ће већ западни стратези смислити нешто ново.
Када се ради о нама, немало овдашњих лажи јесте резултат преливања западне кампање. Али део њих, и то значајан, има локалне разлоге. Запад, у сарадњи са неким нашим политичким круговима (нека свако процени да ли у власти и/или опозицији), припрема терен за косовску капитулацију Србије. Упорно нас убеђују да „слаба” Русија не може да нам помогне, те ћемо доспети у седми круг пакла ако брзо не решимо косовско питање. Срби су срцима уз Русију, али и те како се плаше за сопствену судбину. Стога антируска пропаганда, у комбинацији са млаким руским досадашњим деловањем у Украјини, даје извесне резултате.
Одједном, у таквим околностима, Путин повлачи одлучне потезе које су многи Срби прижељкивали. Јасно је да ће после њих ствари кренути поново ка ономе што је Москва планирала. „Руси споро седлају али брзо јашу.” Када озбиљно крену, не стају док не постигну оно што намеравају. А то није погодно за капитулацију Србије. Они који је у свету и код нас прижељкују (маштајући о „крњој” Србији у НАТО), разумеју да ће им после већих руских успеха бити тешко да своје намере остваре. Зато сада, док рециклирају Ишингеров план, покушавају да потпуно деморалишу српску јавност апокалиптичким причама о руској немоћи и јаловости очекивања да ће нам Москва бити ослонац.
Циљ је да док се освестимо, они окончају отмицу Косова и Метохије. Да им то не бисмо омогућили, не верујмо у антируске лажи које су заправо исто толико и антисрпске! Сви они који нам сада усиљено причају да морамо да погледамо истини у очи и прихватимо болну „реалност”, заправо су лобисти отмичара Косова!
Извор: Политика
