Резултати истраживања, који су представљени у Београду, показали су и да је 53 одсто анкетираних за чланство у Евроазијском економском савезу, а за чланство у ЕУ само 46 одсто.
На питање "Да ли би Србија требало да уведе санкције Русији?" 81 одсто испитаника одговорило је са "не", осам одсто са "да" док је 12 одсто њих рекло "не знам".
У оквиру тематског питања "Колико су за вас наведени национални интереси важни?", 91 одсто анкетираних оценило је да је осигурање безбедности Срба на Косову и Метохији важан национални интерес, а следе добросуседски односи са државама у региону са 85 одсто и добри односи са Русијом са 81 одсто анкетираних.
Међу важним националним интересима су и очување Републике Српске као ентитета за шта се изјаснило 77 одсто анкетираних и нормализација односа са Приштином за шта је 73 одсто испитаних.
На питање "На кога би Србија требало да се ослања у међународним односима?" 44 одсто испитаника се изјаснило за Русију, 17 одсто за ЕУ, осам одсто за Кину, три одсто за САД, а 28 одсто одговорило је да би се требало ослонити на друге или да не знају.
Политику војне неутралности Србије у потпуности је подржало 37 одсто испитаних, углавном 32 одсто, док је уопште не подржава пет одсто, а углавном не подржава седам одсто анкетираних, при чему је 19 одсто одабрало као одговор "не знам".
Када би се сутра одржао референдум о уласку Србије у ЕУ против би гласало 39 одсто грађана, при чему би сигурно гласало против чланства 23 одсто, а вероватно 16 одсто.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) October 8, 2022
За чланство у ЕУ гласало би 39 одсто и то би 15 одсто сигурно гласало, а 24 одсто вероватно. На гласање не би изашло девет одсто анкетираних, а са "Не знам, не могу да проценим" одговорило је њих 13 одсто.
Важност очувања Косова и Метохије у саставу Србије подржало је 64 одсто анкетираних, од којих се у потпуности са тиме слаже 56 одсто, а углавном 28 одсто испитаних.
За два посто испитаника то питање уопште није важно, углавном није важно за три одсто, док је 10 одсто неодлучних, а један одсто не зна.
Истраживање јавног мњења спроведено је од 5. до 15. августа на репрезентативном узорку од 1.186 испитаника.
У име истраживачког тима резултате су саопштили доцент Ивана Радић Милосављевић, доценти Јања Симентић Поповић, Милан Крстић и Стеван Недељковић, те ванредни професор Милош Хрњаз.
Снимке пожара на Кримском мосту погледајте ОВДЕ.
Извор: Еспресо
