Аутор ове поеме, књижевник и новинар Веселин Џелетовић, говорио је у јутарњем програму Курир телевизије о трагичном догађају на основу којег је поема настала .
- Од кад сам чуо ту причу 2004, то се у мени таложило да бих после две године поему написао за свега 2 сата. То је излетело из мене - рекао је Џелетовић, а потом испричао потресну причу.
- Случајно сам се 2004. сусрео са једним Немцем којем је уграђено срце киднапованог Србина са Косова и Метохије, жртве трговине органима. Чувши његову причу ја сам занемео. Он је желео да помогне породици тог човека чије срце носи. Отишао је у посету његовој породици и сусрео се са његовим сином, малим дечаком. Тај сусрет је био толико потресан, да је срце, по речима тог Немца хтело да му искочи из груди, као да су шавови операције попуцали. Срце је препознало то дете. Да ли је то његова аутосугестија или срце памти? - упитао је Џелетовић, а потом наставио трагичну причу:
- Киднаповани људи су били принуђени да потпишу да су добровољни донори органа, па су Албанци трговину органа некако уводили у легалне токове. Немац дуго није могао да се смири јер је супруга човека чије срце носи извршила самоубиство. Њу су силовали петорица Албанаца. Свештеник је одбио да одржи опело. Ја сам рекао да она није извршила самоубиство већ је бранила част. Патријархална православна жена такво понижење једноставно није могла да издржи. Свештеник је одбио да изврши опело. Не можемо рећи да су Стеван Синђелић и мајор Степић извршили самоубиство. Исто тако то не можемо рећи за ту жену - закључио је Џелетовић.
Снимке и мапу офанзиве на Авдејевку погледајте ОВДЕ.
Извор: Курир
