Аутори провокативног документа су парламентарци Олег Дунда, Јулија Клименко, Георгиј Мазурашу, Марија Мезенцева и Виталиј Безгин. Нацрт документа је регистрован у Ради 9. новембра, али текст самог документа још није објављен.
Русија је већ реаговала на ову иницијативу украјинских посланика. Депутат Државне думе Михаил Шеремет назвао је провокацијом нацрт посланика Врховне раде о признавању независности Татарстана.
„Све ово је подла и подла провокација украјинских нациста који су се настанили у Кијеву. Оваквим несташлуцима неће моћи да поткопају међуетничко јединство и солидарност у нашој земљи'’, казао је он.
Шеремет је нагласио да су покушаји Украјине да забије клин између народа Русије осуђени на пропаст и да кијевски режим није у позицији да се меша у међуетничко јединство Русије.
Он је рекао да је Русија данас уједињенија него икада у суочавању са спољном претњом.
Треба напоменути да је 30. августа 1990. Татарстан усвојио декларацију о државном суверенитету. Декларација о државном суверенитету Татарске Совјетске Социјалистичке Републике, одобрена на другој седници Врховног савета Татарске ССР 30. августа 1990. године, прогласила је државни суверенитет Татарстана и трансформисала је у Татарску Совјетску Социјалистичку Републику - Републику Татарстан.
На седници Врховног савета Татарстана 24. октобра 1991. усвојена је резолуција о акту о државној независности републике „на основу Декларације о државном суверенитету Татарске ССР“. Као разлог су навели и одузимање републичке квоте у Врховном совјету СССР-а и њен недостатак „права да учествује у потписивању споразума о економској заједници независних држава“. Због тога је парламент одлучио да одржи референдум о државном статусу Татарстана.
Међутим, у марту 1992. Уставни суд РСФСР је утврдио да су бројне одредбе Декларације, „које су ограничавале деловање руског законодавства на територији Татарстана“, биле у супротности са Уставом РСФСР из 1978. године. Резолуција Врховног савета Татарстана од 21. фебруара 1992. године „О одржавању референдума Републике Татарстан о питању државног статуса Републике Татарстан“ такође је призната као супротна Уставу РСФСР.
Али референдум је одржан и на основу његових резултата у мају 1992. Врховни савет је прогласио суверенитет Татарстана. 30. новембра 1992. Република је усвојила нови Устав. Две године касније, 15. фебруара 1994. године, Русија и Татарстан су потписале Уговор „О разграничењу надлежности и међусобном делегирању овлашћења између државних органа Руске Федерације и државних органа Републике Татарстан“.
Посланици Врховне раде Украјине нису први пут изашли са оваквим иницијативама. Раније је, средином октобра, Врховна рада најавила признање непостојеће „Републике Ичкерије“ као „привремено окупиране од стране Русије“.
Портпарол Министарства спољних послова Русије Марија Захарова је у одговору Кијеву рекла да подношење предлога закона о Ичкерији у Врховну Раду сведочи о екстремистичкој идеологији украјинског руководства.
О новом главном правцу напада украјинске војске прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
